TV Most

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Jan Kes Martejn izjavio u Skupštini Srbije da srpska ekonomija raste i da Fond projektuje da će privredni rast zemlje srednjoročno biti nastavljen, sa četiri odsto godišnje.

"Ekonomija raste i očekujemo nastavak rasta. Želimo da brzi rast koji smo videli prošle godine (od 4,4 odsto), postane dugoročan", rekao je Martejn na sednica skupštinskog Odbora za finansije.

Istakao je da je srednjoročni rast od četiri odsto, koji MMF prognozira za Srbiju, "dobra cifra", ali da zahteva da se reše izazovi u nekim oblastima. Ukazao je da u Srbiji postoji problem radne snage, "odliva mozgova", nizak natalitet i drugo, što može dugoročno da ugrozi privredni rast i stabilnost javnih finansija. Dodao je da se MMF zalaže za smanjivanje poreskog opterećenja plata, a naročito gde je izražena siva ekonomija.

"Vidimo, mada ekonomija EU usporava a posebno u zemaljama koje su vaši glavni trgovinski partneri kao što je Nemačka, da srpska privreda beleži relativno dobre reziltate", naglasio je Martejn.

Misija MMF-a boravi u Beogradu do 21. maja, sprovodeći aktivnosti u okviru savetodavnog programa "Instrument za koordinaciju politike", poznatijeg kao "čuvarkuća", a koji je odobren Srbiji sredinom 2018. godine. Kaže da ove godine ima više prostora za povećanje javnih investicija, zatim da su potrebne reforme budžetskog sistema kako bi bile transparentnije, reforme po pitanju plata, indeksacije penzija, završetak privatizacije preostalih javnih preduzeća.

Martejn je podsetio da je Misija MMF-a posetila Srbiju povodom druge revizije tekućeg programa i dodao je cilj posete da se i šire razmotri ekonomija i šta je sve predviđeno za naredni period.

"Reforme napreduju u skladu s planom" 

On je naveo da Srbija usvaja mnoge reformske mere u skladu sa onim što je dogovreno sa MMF-om u okviru sadašnjeg programa, ali i da se ispunjava ono što je bilo aktuelno tokom ranijeg stand baj aranžmana.

"Reforme napreduju u skladu s planom, mada postoje određeni izazovi, kašnejnja, korekcije i slično. Sadašnji program pokušava da pomogne Srbiji da uspostavi široku lepezu strukturnih reformi", rekao je Martejn.

On je ocenio da je Srbija uspešno zauzdala rast javnog duga koji je sada vraćen na zdrav put i dodao da je sada najvažnije uspostaviti trajno održiv sistem. Kako je rekao, važno je da javni dug ostane pod čvrstom kontrolom, koja je "sidro", i da je "najvažnije da sistem bude dobro usidren".

"Podržavmo da deficit budžeta ide do 0,5 odsto BDP-a", dodao je zvaničnik MMF-a. Prema njegovim rečima, u fokusu MMF-a sada je da se obezbedi bolje planiranje.

Trebalo bi da država više pomogne domaće javne investicije, rekao je Martejn i dodao da rast zavisi i od jakih institucija, ali i efikasnog upravljanja državnom upravom. Naglasio je da je Srbija puno postigla u prethodnom periodu kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti i da su ključni igrači bili vlada i Narodna banka Srbije u držanju inflacije pod kontrolom.

"Naučili smo da budemo disciplinovani" 

Predsedavajuća skupštinskog Odbora za finansije Aleksandra Tomić rekla je da je Srbija imala veoma dobre rezultate u prethodnom periodu i da je to postignuto zahvaljujući ekonomskim reformama i fiskalnoj konsolidaciji.

"Naučili smo da budemo disciplinovani za javne finansije, što nam kao narodu nije bilo svojstveno i uvideli da bez te discipline nema rezultate. Upravo zato imamo suficit u budžetu, smanjenje javnog duga i sprovedene reforme", rekla je Tomićeva.

Podsetila je da je Svestska banka ocenila da Srbija ima potencijale za mnogo veći rast i da je prognoza rasta od četiri odsto umerena. Tomićeva je naglasila da je Srbija ranije bila često kritikovana zbog podsticaja koje daje stranim investitorima, ali da je takva politika dala dobre rezultate, pošto je prošle godine privukla više od 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego sve ostale zemlje u regionu zajedno. Kazala je da je tačno da Srbija ima veliki odliv mozgova i mali natalitet, ali da je to slučaj sa skoro svim zemljama u regionu, kao i u nekim zemljama EU.

Ona je istakla da upravo zato država ulaže u mlade IT stručnjake, stimuliše otvaranje startap preduzeća u toj oblasti, razvoj inovacija, otvara naučno istraživačke parkove... Poslanik PUPS-a Momo Čolaković rekao je da ta poslanička grupa pokušava da otvori najširu javnu raspravu o reformi PIO osiguranja kako bi postao održiviji nego što je sada.

"Ali i sada po tome možemo da se merimo s većinom evropskih zemalja. Ako to ne uradimo, mislim da bi došli u težu situaciju i anulirali rezulate postignue od 2014. godine", naveo je Čolaković.

Izvor: TAНЈУГ,РТС