TV Most

Direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić ocenjuje da Rada Trajković, u intervjuu nedeljniku Vreme, umesto ostvarivog rešenja nudi radikalizaciju stanja na Kosovu i Metohiji.

Milić u analizi tog intervjua, pod naslovom „Radojičić je Vučićev telohranitelj“, kaže da na njega reaguje imajući u vidu složenost političke situacije i činjenicu da je dijalog u ćorsokaku i jer misli da je vredno izneti svoje stavove o ovako važnim oglašavanjima, koje u delu srpske, ali i zapadne javnosti, počinju, kako kaže, sve više da uzimaju zdravo za gotovo.
„Da li Trajković, da li redakcija pogrešno sumira, tek na samom početku optužuju srpske vlasti da su krivi za ‘lišavanje slobode’ četvoro Srba sa severa Kosova zato što su ‘likovali što Kosovo nije primljeno u Interpol'“, navodi Milić u analizi koja je objavljena na sajtu CEAS-a.

Milićeva kaže da do sada nikada nije čula da neko ne optuži policijske snage da su nekog „lišile slobode“ zato što je političar iz druge administrativne jedinice “likovao”, već za to optuži one koji likuju.

Ukazuje i da je mnogo toga, i 20 godina od kraja sukoba, posledica nerešenog formalnog odnosa Beograda i Prištine, ali za koji Trajković ne nudi ostvarivo rešenje.

„Deo okolnosti uzrokovan je i lošim rešenjima iz Ahtisarijevog plana, koji je Trajković muzla koliko je mogla, a koja de fakto zajednice u institucijama etnički deli“, smatra Milić.

Ona ukazuje i da zato nije dosledna Trajkovićkina pobuna protiv razgraničenja (kobojagi zarad multietničnosti), a koje bi u realnosti, kako kaže Milić, podelilo upravljanje resursima i ne po etničkoj liniji.

„Čemu tako glasna pobuna ‘multietničke Trajković'“, pita Milić i ocenjuje da je to verovatno zato što bi formalizacija odnosa Beograda i Prištine, kojoj bi morala prethoditi normalizacija na zdravijim osnovama, umanjila mogućnost ovolikog etnoklijentelizma, na kome Trajković uspešno živi godinama.

Milić primećuje da je indikativno što Trajkovićku sad masovno citira i podržava deo zapadne međunarodne zajednice koji je protiv ideje uspostavljanja formalne linije razgraničenja Beograda i Prištine na način koji može svim građanima ostatka Srbije ponuditi nešto opipljivo (upravljanje prirodnim resursima, EU integracije…) a ne samo dodatne garancije SPC ili celoj srpskoj zajednici na Kosovu.

„Trajkovićka s druge strane, po principu ‘reče mi jedan čoek’, zagovara da je granice trebalo otvoriti i da je srpska Žandarmerija trebalo da “te ljude” uhapsi… a zatim kaže, u poznatom maniru osobe koja apsolutno sve na i oko Kosova zna: ‘… očigledno je da je, možda, Vučić odbijao da to izvede.’ Očigledno je možda“, navodi Milić.

Ona ukazuje i da je ovo zagovaranje kršenja Rezolucije SB UN 1244, jer uvesti Žandarmeriju na Kosovo ne može se tek tako, mimo dogovora u SB i procene KFOR.

„Ne bi li uvodenje Žandarmerije, upravo bio put za nastavak nasilja, koga od 2004. na sreću nije bilo? Kome nasilje na Kosovu odgovara?“, pita Milić.

Ona ukazuje da Trajković dalje u tekstu tvrdi da bi “odvajanje Severa” dovelo do toga da bi Tači očistio prostor južno od Ibra za oko 80.000 Srba jer, kako smatra Trajković, ne bi “postojali institucionalni instrumenti kojim se štite Srbi.”

„Nekonstruktivno i ne u duhu vere u multietničnost. Kaže da postoje pitanja poput onih o vojsci koji “bez Srba ne mogu da prođu”. Nažalost i sad mogu“, smatra Milić.

Ona navodi i da Trajković takođe u tekstu govori o “odlasku srpskih institucija sa Severa” za šta krivi Vučića, a što baš, kako konstatuje Milić, nije u skladu sa Briselskim sporazumom.

Milić kaže i da je Trajkovićkino opasno javno delovanje u poslednjih par meseci upiranje, bez dokaza i pre institucija, u to da se zna ko je verovatno ubica Olivera Ivanovica i još pet Srba na severu.

Ona pita kakve su to “evropske vrednosti”, za koje se zalaže Trajković i njena NVO, a da se tek tako vređa pretpostavka nevinosti.

“Mi imamo sada već šest ubistava za koja svi otprilike znamo gde je adresa…. Vučić je sve to znao.” Čekaj, Vučić ne sme da zna da je Radoičić nevin, ali Trajković sme verovatno da zna“, navodi Milić.

Ocenjuje da je ovo što Trajković sada radi „neprihvatljivo tendenciozno povezivanje tačkica koje se skupljaju i kod nerelevantnih izvora ili spinera verovatno, i upravo još jedan od razloga zašto je potrebno što pre formalizovati odnose sa Prištinom, da se u oba dela uspostavi stvarni mehanizmi vladavine prava i zaštite pojedinca pre etničkih grupa“.

I to, kako kaže, Milić, na način da svi izgubimo, uključujući i Srbe na Kosovu i kosovske politicare i građane koje oni predstavljaju.

„No, Trajković ne zanimaju baš mnogo građani ostatka Srbije, koji nisu sinoć valjda bili na protestu, ili koji nemaju dupli status i privilegije kao ona, pa smatra da je Beograd trebalo da zaustavi “uvoz međunarodne robe na Kosovo““, navodi Milić.

Milićeva smatra da mirnim i racionalnim rekcijama Beograd pokazuje odlično pregovaracko strpljenje u traganju za rešenjem u kome će evropske aspiracije ostalih gradana Srbije, Mađara, Albanaca, Bošnjaka, ateista, takode biti uzete u obzir.

„Jer multikulturalizam jeste vrednost, ali na širem prostoru. Radikalizacija, koju Trajković u Vremenu podstiče, bi dovela do toga da se možda neki od tih etničkih grupa odluče da odu iz srbocentrične Srbije“, napominje Milić i dodaje da evropske vrednosti podrazumevaju i sekularizam, koji Trajkovićeva guši, bez obzira na težinu situacije, kao i pravo na demokratsko odlucivanje mimo povezanosti sa jednom verskom zajednicom, ovog puta SPC.

Ona navodi da Trajković, bez reakcije novinara Vremena, potpuno neprofesionalno, neevropski poziva na “psihijatriski pregled Vučića” i ukazuje da bi na to s razlogom trebali da reaguju sinoćni legitimni šetaci protiv nasilja.

„Nasilje je i iznositi ovakve spekulacije o nekome“, kaže Milić.

Ona navodi da je najopasnije iz intervjua ono što je Trajković rekla o naoružavanju samostalnog golorukog naroda, zbog čega se nada da je pogrešno razumela.

„Novinar konstatuje: ‘Ako bi Albanci zaista želeli da upotrebe silu, Srbi ne mi imali nikave šanse da se odbrane.’ Trajkovićkin odgovor: ‘Legalne. Uvek imate ljude koji mogu ileglano da se bore, da ih ubacite. To je granica, pa i oni su se naoružavali i borili, preko Prokletija su ubacivali oružije kad je bio pun kapacitet naše vojske i policije. Ali NATO je tu. Albanci su 17. marta 2004. želeli da mi svi odemo možda su i dobili zeleno svetlo za tu akciju, ali mi smo mogli iznutra da se branimo oružjem. Pa ne mislite da je Čaglavicu odbranio ne znam ko. Mi smo je branili. Narod je branio“, prenosi Milić navode iz intervjua.

„Mislite o ovome kad se idući put budete sprdali sa legitimnom izjavom premijerke Brnabić o opcijama upotrebe oružanih snaga, ma kako trapavo rečenom. Pa poslušajte Vučićev nastup na Pinku sutradan. Pa procenite tačno ko huška na nasilje“, ukazuje Milić.

Ona navodi i da je Trajković na kljucno pitanje – kako dalje – u intervju dala samo jednu nedemokratsku opasku: “Ljudi koji pregovaraju i koji su izašli sa projektom podele Kosova, treba da se sklone. Dobro bi bilo da se pregovori restartuju, ali sa potpuno novom ekipom.“

„I cipiripi na kraju. Ili evo ja, ‘lider trenutno jednoclane evroatlantske zajednice sa Palilule’ da zauzmem njihovo mesto“, primećuje Milić.

Rešenje je izgleda, kako kaže, da se „ćeramo“ još beskonačno, bez ikakvog smislenog izvodljivog predloga kako da iz očitog ćorsokaka, koji Trajković na nekoliko mesta odlično opisuje, izađemo.

„Jer, dok se samo ćeramo ovako kriminal cveta, ali stara ekipa koristi svoje priviligije. Rada Trajković te tuži, Rada Trajković ti sudi“, zaključila je Milić u analizi.

Izvor: Танјуг