TV Most

Ministri socijalne politike iz regiona potpisali su danas u Beogradu zajedničku Deklaraciju o unapređenju socijalne politike na Zapadnom Balkanu, kojom su se obavezali na zajedničko delovanje kako bi sproveli reforme u toj oblasti, na dobrobit građana.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da saradnja na projektima, kroz rešavanje istih ili sličnih problema koje imamo, može da nas poveže, kako bismo sutra svi zajedno ušli u EU.

Ukazao je da Srbija od 2014. godine osim ekonomskih reformi, pažnju posvećuje i pitanjima iz oblasti socijalne politike i da je započeto dosta projekata, među kojima su najvažniji reforma centara za socijalni rad, sistem socijalnih karata i rodna ravnopravnost i antidiskriminacija.

"U sve tri stvari ugledamo se na najrazvijenije zemlje u Evropi, na Norvešku, Švedsku, Dansku. Visoki su ciljevi, ali ne želimo da Srbija bude na začelju EU, već da bude na vrhu, i svi radimo na tome", rekao je Đorđević novinarima u Palati Srbija gde se održava ministarska konferencija "Inicijativa za socijalnu dimenziju EU integracija".

Prema njegovim rečima, od ideje do potpisivanja Deklaracije prošlo je godinu dana, a do realizacije se došlo uz podršku Ministarstva za evropske integracije i nemačke nevladine organizacije ASB (arbeiter Samariter Bund - Udruženje samarićanskih radnika), kojima se zahvalio na pomoći.

Predsednik UO ASB-a i poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn rekao je da je važno da su se po prvi put okupili ministri za socijalna pitanja iz regiona, kako bi se dogovorili o saradnji na rešavanju socijalnih pitanja i pokretanju projekata.

On je istakao da je važno da se, kada je reč o pristupanju EU, ne govori samo o tehnokratskim stvarima, poput ispunjavanju kriterijuma, već i o socijalnim pitanjima.

"Važno je da se postaramo da svi koji su na putu ka EU, ostanu na tom putu i da niko ne bude ostavljen. Ne samo da vlade u regionu treba da se fokusiraju na socijalna pitanja, već i vlade zemalja članica Unije treba da im pruže podršku", rekao je Flekenštajn.

U Deklaraciji se navodi da se potpisnici "obavezuju da udruže napore u borbi protiv socijalne isključenosti i diskriminacije, u promovisanju socijalne pravde i zaštite, povećanju jednakosti između muškaraca i žena i podsticanju solidarnosti između generacija i zaštite prava deteta".

Inicijativu za socijalnu dimenziju evrointegracija Zapadnog Balkana, čiji je cilj uspostavljanje i unapređenje dijaloga između civilnog sektora, građana i političkih elita u EU i regionu, finansira i sprovodi ASB.

Inicijativa je pokrenuta kako bi se u narednih 18 meseci kreirao portfolio od 165 predloga u oblasti socijalne zaštite.

Važan podsticaj da građani regiona ne ostanu na začelju EU

Socijalna i razvojna dimenzija EU integracija jedna je od najvažnijih motiva zbog kojih je Srbija kao društvo i država krenula u proces EU, rekla je večeras ministarka EU integracija Jadranka Joksimović i precizirala da je Poglavlje 2 koji se bavi slobodom kretanja radnika tehnički spremno za otvaranje.

"Kao vlada moramo da razumemo da se stepen socijalnih prava i usluga ne meri samo obimom pružene socijalne usluge ili njihovog unapređenja već kako pojedinac meri svoju društvenu moć, na koji način oseća da li je potpomognut, podstaknut i zaštićen kada mu treba i kada iz nekog razloga nije u mogućnosti da napreduje", rekla je Joksimović na ministarskoj konferenciji "Inicijativa za socijalnu dimenziju EU integracija".

Prema njenim rečima, bilo bi dobro da svi činioci društva rade na iznalaženju održivih modela saradnje kako bi se dostigao jedan od ciljeva EU integracija a to je viši standard, bolji kvalitet života, povećanje socijalne zaštite i svega što život čini dostojanstvenijim. Iako je potpuno iskorenjivanje siromaštva teško ostvarivo, to ne znaci da ne treba da svi radimo na tome, precizirala je Joksimović.

"Iako zvuči kao utopija moramo raditi na tome", rekla je ona i dodala da korpus socijalnih prava kaže da socijalna politika mora da bude tu kada se pojedinac nađe u teskobnoj situaciji, kada je na začelju, da mu pomogne da prevaziđe jaz, podupre ga i zašiti da može da nastavi rast. Navela je da je, uz iskorenjivanje siromaštva, zapošljavanje osetljivih kategorija građana, važan zadatak države.

Joksimović je ocenila da je dobro što se krilatica iz Agende 2030 -niko ne sme da bude na začelju kolone odnosi i na zemlje Balkana u procesu evrointegracija.

"Neko je trenutno prvi, neko na začelju, ali ta vrsta podupiranja i podsticanja da ni region ne ostaje na začelju u odnosu na EU je veoma važna poruka", rekla je ona i dodala je da je baš zato važno da se građani uvere zašto je EU bila dobra ideja.

"Voleli bismo da se građani podsete toga, da je ta ideja donela mir, unapredila živote pojedinca ... verujem da će i to doneti stabilizaciji evropskih prilika i tome da svi budemo pozitivniji u procesu proširenja", rekla je ona i navela da sve ono što znači smanjivanje nejednakosti, od regionalnih do ukidanja diskriminacije, predstavlja temelj i srž evropskih vrednosti.

Prema njenim rečima, integracije i socijalna dimenzija zahtevaju dijalog najšireg društva sa državom.

"U okviru pregovora najviše pregovaramo o ovim temama kroz Poglavlje 19 koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja", rekla je ona i izrazila uverenje da će intenzivnim radom, to poglavlje uskoro biti pripremljeno.

Joksimović je dodala da će u potpunosti pripremljeno Poglavlje dva, koje se tiče slobode kretanja radnika moći da bude otvoreno do kraja austrijskog predsedavanja.

"Reformski proces uzima maha i prave reforme počinju tek kada otvorite poglavlja i tačno znate koji su to koraci koji se moraju preduzeti", kazala je Joksimović i dodala da održivog razvoja nema u društvima kojima postoji socijalno neodrživa komponenta.

Podsetivši da je i nacionalni koordinator predpristupnih fondova i bilateralne razvojne pomoći, Joksimović je kazala da je važno da se zna šta je učinjeno zahvaljujući novcu iz fondova kao i to kakve su perspektive kada Srbiji kao članici postanu dostupni i drugi daleko veći kohezioni i stukturni fondovi.

Kumulativno korišćenje tih fondova doprinosi razvoju, socijalnom napretku i napredovanju celog društva i države, rekla je ona i dodala da će Srbija kroz plan naredne finansijske perspektive IPA 3 fondova promovisati projekte za smanjenje regionalnih razlika jer je, kako je navela, koheziona politika jedna od najvažnijih politika EU.

Izvor: Tanjug, RTV