TV Most

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprema izmene i dopune Zakona o političkim strankama. Značajna novina je da se osnivači oslobađaju troškova za pribavljanje potvrde da su upisani u jedinstveni birački spisak i za overu fotokopije lične karte zastupnika i potvrde o njegovom prebivalištu. Troškovi osnivača stranke tako bi bili smanjeni za 3,1 milion dinara, izračunali su u tom ministarstvu. Ipak, najviše pažnje izaziva to što neaktivnim političkim strankama preti gašenje i što iz naziva mora biti nedvosmisleno jasno da je reč o partiji nacionalne manjine.

Množenje političkih partija zaustavljeno je Zakonom iz 2009. godine. Deset godina kasnije, u pripremi su nova zakonska rešenja o političkim strankama. Ako budu usvojena, politička partija koja osam godina ne izađe na izbore biće izbrisana iz registra stranaka.

"Ukoliko politička stranka ne učestvuje u izborima, ne radi u skladu sa statutom, nema sastanke najviših organa, ne usklađuje akte ili uopšte ne postupa u skladu sa zakonom, to je sigurno jedan od razloga koje bi trebalo razmotriti za brisanje", objašnjava Ivana Antić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Bojan Klačar iz Cesida smatra da to može da bude korisno i za same stranke.

"Svi oni ljudi koji imaju želju da se bave politikom moraće da urade mnogo stvari kako bi došli do ljudi, kako bi se formirali odbori. To može biti i korisno za njih zato što proces prikupljanja potpisa znači da vi već na neki način izgradite sopstvenu mrežu", ukazuje Klačar.

Međutim, dr Srđan Bogosavljević iz agencije "Ipsos Adrija" tvrdi da će se, ako Zakonom bude uređeno samo brisanje, a ne bude nikakvih izmena na planu koalicija, taj broj stranaka malo smanjiti.

Cenzus od pet odsto ne pređe nikad više od pet stranaka, a stranka koja pređe pet procenata može da okupi i više od deset partija koalicionim udruživanjem.

"I to na kraju ispadne neko nereprezentativno društvo u odnosu na biračko raspoloženje naroda jer narod nije glasao za te male stranke. Ima malih stranka u parlamentu koje nikada nisu bile samostalno na izborima", navodi Bogosavljević.

Smatra da je važno da glasači znaju šta se od koje stranke može očekivati, ali kaže i da građani stalno traže novine na političkoj sceni.

"Pojavio se neki Beli koji je pravio samo predstavu od izbora i dobio je primetan broj glasova. Pojave se neki ljudi, dobiju glasove pa nestanu, pojavi se neki pokret pa nestane, postoji neka glad prema novim igračima i to stvara neku nadu, ali teško mogu da se probiju i često više smetaju opoziciji nego vlasti", napominje Bogosavljević.

Predviđeno je i da se u nazivu stranke nacionalne manjine nedvosmisleno mora navesti da je reč o političkoj stranci nacionalne manjine.

Poznato je da se partija NOPO – nijedan od ponuđenih odgovora – deklarisala kao nacionalna vlaška stranka, a Republikanska stranka kao partija mađarske nacionalne manjine.

Registrovano je 113 partija, od tog broja 68 manjinskih stranaka.

Izvor: RTS