TV Most

Pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću u pravnom smislu ne donosi ništa novo i nema posledice ni po Republiku Srbiju ni po Republiku Srpsku, ali daje mogućnost pojedincima koji se smatraju (žrtvama) oštećeni zločinima, da pred sudovima država čiji su državljani traže odštetu, kaže za Tanjug profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević.

Mogućnost za podnošenje tužbi postoji i pred sudovima drugih država koje su dužne da se bave sprečavanjem i kažnjavanjem pre svega zločina genocida, jer je to predviđeno prema odredbama Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida", ukazao je profesor.

Precizira da tužbe mogu da budu podnete bilo protiv države, bilo protiv Karadžića.

Kada je u pitanju presuda Karadžiću kojom je osuđen na doživotni zatvor, profesor smatra da je ona bila "očekivani pečat na rad tog Tribunala".

"Sa stanovišta interesa srpskog naroda celokupan rad Tribunala je bio politički obojen, a to se može reći i za pravosnažnu presudu u slučaju Karadžić.

U tom smislu ova presuda nam ni pravno ne donosi neke novosti", naglasio je Milisavljević.

Na pitanje da li bi Srbija posle ove presude mogla da bude ponovo tužena zbog navodnog genocida u Srebrenici, Milisavljević podseća da je na to pitanje stavljena tačka presudom Međunarodnog suda pravde 2007. godine u sporu između Bosne i Hercegovine i Srbije.

"Ovaj sud nije proglasio odgovornom Republiku Srbiju za zločin genocida, već je samo ustanovio propuste u smislu kažnjavanja i sprečavanja ovog dela. Obzirom da je presuda doneta i da je istekao rok za reviziju od 10 godina, to pitanje se više ne može postaviti pred Međunarodnim sudom pravde", precizirao je profesor.

To pitanje predstavlja sa pravne strane presuđenu stvar, napomenuo je Milisavljević.

Izvor: Танјуг