TV Most

Nacrt predloga sveobuhvatnog sporazuma sa Beogradom, koji je Ramuš Haradinaj već predstavio ambasadorima Kvinte u Prištini, je pregovaračka platforma koja je upućena direktno Beogradu, i u kojoj je Srbiji rečeno šta se od nje očekuje, i Priština od tih zahteva neće odustati, ocenjuje Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Proroković navodi da taj dokument malo veze ima sa obraćanjem Albanaca međunarodnoj zajednici i da, s obziorm na sveobuhvatnost „papira“ i politički polet sa kojim je promovisan, Albanci za to imaju podršku u nekim vrlo uticajnim međunarodnim krugovima i da od toga neće odustati.

On istovremeno podseća da je uticaj međunarodne zajedncnice na našu unutrašnju političku scenu bio popriličan, pa da pretpostavljam da će se i sada negde tražiti da se naša politička čaršija, ili bar pojedinci iz nje, izjasne i da se ovaj dokument predstavi u jednom drugačijem svetlu.

„Priština je izgubila stpljenje. Izričito zahtevaju da ih Srbija prizna, odnosno da ne blokiramo njihov pristup u UN“, rekao je Proroković u izjavi za Tanjug.

On pretpostavlja da bi Priština mogla da odustanu od nekih zahteva, poput sukcesije, podele imovine ili možda plaćanja ratne odštete, kada bi se otvorili pregovori oko tog dokumenta, ali ističe da će do daljeg insistirati i tražiti u svakoj prilici da se naši zvaničnici eksplicitno izjašnjavaju o tom dokumentu.

Imajući u vidu da je Srbija jasna u tome da neće priznati Kosovo, Proroković kaže:

„Koštunica je bio izričito protiv Ahtisarijevog plana, pa je onda na vlast došao Tadić, koji je imao nekakve drugačije poglede na pregovore s Prištinom. Kada se u jednom trenutku došlo u ćorsokak sa Tadićem, na vlast je došla sadašnja garnitura. Ako sadašnja garnitura uđe u ćorsokak, a sve su prilike da hoće u nekim narednim pregovorima, ne sumnjam da će se u Beogradu pojaviti politički akteri koji će početi da nas ubeđuju narednih nedelja kako mi moramo da pregovaramo i kako tu nije baš sve tako crno do kraja, kako dijalog nema alternativu“.

To je, ukazuje, očigledan plan međunarodnog faktora.

Napominje da je strašno ono što je stavljeno na papir iz dva razloga.

Prvi vidi u tome što su dokument jednoglasno doneli svi ključni albanski politički akrteri na KiM, bez disonantnih tonova.

„Bilo da se tamo sada menjaju vlast i opozicija, da Aljbin Kurti dolazi u mesto Haradinaja ili da se prave druge kombinacije, oni će na tome insistirati“, podvlači Proroković.

Kao drugo, ukazao je da priznavanjem Kosova, Srbija ne bi rešila nijedan problem, odnosno da bi se naša agonija u odnosima sa Albancima čak i uvećala, a ne smanjila.

Pojašnjava da bi to donekle podsećalo na odnose sa Crnom Gorom, jer se i 2006. godine govorilo da treba samo da se razdvojimo, pa da živimo “kao dva bratska oka u glavi“, a ispostavilo se da 12 godina kasnije imamo „nenormalne odnose“, što na državnom, bilateralnom nivou, što one koji se tiču tumačenja istorije, odnosa prema Srbima u Crnoj Gori…

„Isti film bismo gledali i ovde i to nam je iz ovog papira jasno predočeno“.

„Taktički, kada bi se otvorili neki pregovori, pretpostavljam da bi Albanci učinili neke sitnije ustupke, ali ukoliko bismo ih mi pustili u UN, za 12 godina naši odnosi bi ušli u jednu novu, po nas daleko dramatičniju fazu“, podvukao je Proroković.

U Briselu će sutra biti održan sastanak regionalnih lidera, koji organizuje šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, kojem će, kako je najavljeno, prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači.

Na pitanje šta očekuje od tih razgovora, Proroković primećuje da su sastanci zapadnobalkanske šestorke predstava za javnost, jer već četiri godine, u procesu evropskih integracija, nemamo suštinu, već najave, obećanja, propagandne akcije…

Kako kaže, sve što se posle Samita u Trstu izdefinisalo kao konkretna poruka EU Balkanu je autoput Beograd-Priština i stvaranje nekakve regionalne ekonomske zone, za koju ne znamo kako će izgledati, niti vidimo da li će se razlikovati od CEFTE, koja ni sama ne funkcioniše.

„Biće tu puno fotografisanja i velikih reči, a gotovo nikakvih konkretnih poteza ili odluka, zahvaljujući kojima mi možemo ovde nesto da planiramo, vodimo politiku ili živimo bolje“, smatra Proroković.

Njegov stav je da Srbija mora da zaoštri retoriku – i ka EU i unutar zapadnobalkanske šetorke, jer je to, kaže, celina u kojoj će EU koordinarati političke akcije protiv Srbije.

„Očekuejm da sutra barem četiri lidera, ako ne i pet, od šest prisutnih, kažu kako Kosovo ima suvereno pravo da formira vojsku. Glas BiH povodom CEFTA će se razlikovati od ostalih, jer i oni trpe zbog mera, ali ostali neće ni oko CEFTA bilo šta problematizovati“, dodaje.

Zato smatra da moramo da vidimo kako da se polako „izvlačimo“ iz subregionalne integracije, koju vidi kao nametnutu.

Navodi i da bi bilo bolje da je predsednik Vučić spustio to na niži nivo i da je sutra umesto njega u Brisel putovao šef diplomatije Ivica Dačić.

„Da se na konkretan način pokaže EU da na ovakav odnos više ne možemo da pristanemo, ali i da ostalim zapadnobalkanskim akterima pokaže da ‘malo smanje dožviljaj’ i ‘umere’ rekacije prema Srbiji.

Jer, ako imamo takav okvir koji nam se nameće, a koji za nas nije normalan ni prihvatljiv, možda u jednom trenutku možemo da se okrenemo pa da odemo i da živimo bez njega“, zaključio je Proroković.

Izvor: Taнјуг