:

:

TV Most

Foto: Telegraf

clock

Oktobar 14, 2018   12:10

0

764

Velika Hoča nekada imala 24 crkve i tri manastira, vinovod tekao do carske palate u Prizrenu

Selo koje se u srednjem veku zvalo Golema Hoča prvobitno je bilo hilandarski metoh, ali se tokom nemanjićkog doba širio pa su u „igru“ ušli i drugi naši manastiri. Današnjim rečnikom, „masivno se nvestiralo“, pa je selo postalo kulturno, duhovno i privredno središte sa sopstvenim trgom, i da nije bilo Turaka, da je Carevina Srbija opstala, Velika Hoča danas bi sigurno bila veliki srpski grad

Prostor Kosova i Metohije bio je počev od druge polovine XIII veka pa do kraja perioda vlasti Kuće Nemanjić, srce srpske države, prvo kao kraljevstva a potom i kao carstva. To se očituje u ostacima naše materijalne kulture koji se nalaze na svakom koraku tog tla, među kojima su crkve i manastiri najvidljiviji i najpoznatiji ali daleko od toga da su jedini.

Ali crkve i manastiri ipak su nezaobilazni, a pritom i utkani u ostale pomenute ostatke srpske materijalne kulture od kojih mnogi zapravo i dalje žive, pa su samo delimično i uslovno rečeno ostaci. Primer je selo Velika Hoča, koja se u srednjem veku pa do početka dvadesetog stoleća zvala Golema Hoča, i koja je u nemanjićko doba bila ozbiljno kulturno, duhovno i privredno središte, maltene proto-grad.

Prvi put se pominje 1199. godine kada ju je veliki župan Stefan Nemanja priložio svom novoosnovanom svetogorskom manastiru Hilandaru, da mu bude metoh (u praksi to je značilo da porez i prihodi pripadaju Hilandaru, a ne nekom oblasnom ili župnom gospodaru).

Taj metoh se u naredna dva veka uvećavao hrisovuljama Nemanjinih potomaka (okolna zemlja dodeljivana je i drugim manastirima poput Dečana i Deviča), Golema Hoča se gradila, današnjim rečnikom „investiralo se masivno“, zidali su se dvorovi i letnjikovci uglednika koji nisu nužno živeli u Hoči, pa je u jednom trenutku, na svom vrhuncu, to „selo“ imalo dvadeset četiri crkve i dva ili tri manastira.

Najstarija je crkva Svetog Nikole podignuta u trinaestom stoleću; tu je i crkva Svetog Jovana iz četrnaestog veka smeštena na jednom brežuljku, koja je nekada možda bila manastir budući su se krajem devetnaestog stoleća još uvek videli temelji konaka od belog kamena; pomenimo i crkvu Svetog Stefana koja takođe potiče iz četrnaestog veka.

„Selo“ je imalo i svoj trg. Sama reč „trg“ izvorno je označavala prostor na kojem je bilo dozvoljeno trgovanje, a pošto su trgovima u srednjevekovnoj Srbiji uglavnom rukovodili Dubrovčani koji su često držali i monopol, tako je najverovatnije bilo i u slučaju sa hočanskim trgom. Nema sumnje da bi se Hoča razvila u veliki grad, da Balkan nije zadesila nesreća poznata pod kolektivnim nazivom „Turci“.

Golema odnosno Velika Hoča još je u srednjem veku bila središte vinogradarske privredne delatnosti, a njena su vina bila nadaleko čuvena. I danas je aktivna Dečanska vinica, utemeljena za vlade cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog, u kojoj monasi Visokih Dečana prave svoje vino.

Nekada je svaka kuća imala svoju vinicu u podrumu, pa im je car Dušan zbog velikih prihoda koje su ostvarivali uveo plaćanje carskog poreza, a imajući u vidu napredne inženjerske sposobnosti ondašnje srpske države, priča da je čak postojao vinovod kojim je vino neprestano teklo od Hoče do carskog dvora u Prizrenu nije nemoguća.

Hoča je sve do modernog doba ostala srpsko kulturno središte: iz prve polovine devetnaestog veka datiraju kula Lazara Kujundžića i Spasića kuća, kuća i vinica porodice Patrnogić, kuće Stolića, Simića, Micića i Stašića, a 1859. utemeljena je i narodna škola. Prema popisu iz 1981. godine, Srbi su još uvek činili bezmalo 96 odsto stanovništva. Prema popisu sprovedenom pre sedam godina, Albanci čine 60,5 odsto populacije. Ali pošto se istorija ne kupuje na pijaci, nemaju svoj naziv za selo već prevode naš: zovu ga „Hoçë e Madhe“.

Izvor: Telegraf

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva