TV Most

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na panel diskusiji "Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: dva koraka napred, jedan korak nazad" u okviru Minhenskog bezbednog foruma da je pitanje odnosa Beograda i Prištine veoma složeno i da je dijalog u pat poziciji. Poručuje da kompromisno rešenje ne može značiti kapitulaciju Srbije i da je Beograd spreman na dijalog. Kosovski predsednik Hašim Tači kaže da je važno pronaći kreativno rešenje problema i krenuti napred.

Aleksandar Vučić je rekao da je pitanje Kosova mnogo složenije od odnosa Makedonije i Grčke, pošto je prethodno moderator panela, nemački diplomata Volfgang Išinger naveo da su premijeri te dve zemlje govorili o uspehu koji su postigli Prespanskim sporazumom.

"Kada govorimo o odnosu Beograda i Prištine, govorimo o sudbinama ljudi, teritorijama o mnogim raznim pitanjima koja bi trebalo dotaći", rekao je Vučić.

Dodaje da je važno da nema tekućeg rata i i da su postignuti mir i stabilnost nešto što ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo. Naveo je da je to postignuto kroz proces dijaloga i da se uvek plašio da bi mogao da se odledi zamrznuti konflikt.

Ističe da je dijalog u pat poziciji i poručio da Srbija daje sve od sebe da postigne kompromisno rešenje.

Podseća da je Srbija ispunila sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, i ne samo to, već nije uradila ništa unilateralno što bi moglo da izazove probleme drugoj strani ili bilo kakvu nestabilnost.

Međutim, Vučić kaže da, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze, koje se odnose i na izbore na KiM, "Telekom", pravosuđe, Priština nije ispunila jedinu svoju obavezu, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Priština "priča, ali ne radi ono što priča", rekao je predsednik i podsetio da je prošlo 2.026 dana od potisivanja Briselskog sporazuma a da ZSO nije formirana i 102 dana od uvođenja necivilizovanih taksi na srpsku robu. 

Kaže i da je Beograd molio Prištinu da odustane od pokušaja članstva u međunarodnim organizacijama i da se vrate dijalogu jer će omanuti, ali da je Priština pokušala da uđe u Interpol i Unesko.

Zatim je, kaže Vučić, Priština uvela anticivilizacijske takse protiv Srbije i protiv svih pravila Cefta koje nisu ukinute uprkos međunarodnom pritisku ukučujući i pritisak EU i SAD.

Dodaje da su takse tvrdoglavo ostale i da su lideri u Prištini rekli da će one biti ukinute tek pošto Beograd prizna nezavisnost Kosova. Podseća i da Srbija nije uvela recipročne mere.

Takođe, Vučić kaže i da je Priština usvojila novu platformu za dijalog i da se u tom dokumentu kaže da Kosovo treba da štiti svoj teritorijalni integritet, a da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova uz formiranje novog tribunala za Srbe.

"Sledi moje pitanje – kada kažu da smo bliži sporazumu, ja onda kažem – Priština priča, ali ne radi ono što priča. Zašto je potrebna Srbija u dijalogu kada samo čekaju naš potpis, ako će da dobiju sve, a mi da izgubimo sve. Da li mislite da će tako da se desi? Pa, neće", poručio je Vučić.

Srbija je posvećena, vrlo ozbiljna i odgovorna – kada kažemo da ćemo nešto da uradimo to i uradimo.

Podsetio je na svoju poslednju posetu Kosovu i Metohiji i rekao da su mu to bila najteža dva dana u životu, jer su mu tamo zviždali i skoro ga napali, ali i da je imao hrabrosti da svom narodu kaže da je mir postao najvažnije pitanje za Srbiju.

Ponovio je da je Srbija ekonomski stabilna, sa stopom privrednog rasta od 4,4 odsto, uz smanjen javni dug, manju nezaposlenost i istakao da je ono što sve to može da ugrozi upravo odnos sa Prištinom.

"Učinićemo sve da nađemo kompromisno rešenje i to ne može i neće biti kapitulacija sa naše strane. Ako žele pravi dijalog, mi smo na raspolaganju", rekao je Vučić.

To je, kaže, ono što je ponovio Tačiju 100 puta – da je Beograd spreman da nastavi dijalog i da čeka Prištinu.

"Čuo sam obećanje na desetine puta do sada da će povući takse. To se nije desilo. Nisam optimista, ali ukoliko radimo svi zajedno, marljivo i ozbiljno, ne odbacujem mogućnost da ćemo doći do kompromisa. Međutim, danas se nalazimo veoma daleko", rekao je Vučić.

Tači: Red je na nas da postignemo sporazum

Predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači je rekao da je impresioniran sporazumom koji su postigli Cipras i Zaev i da veruje da sada postoji problem manje na Balkanu što je džinovski korak.

"Sada je red na Kosovo i Srbiju da postignu sporazum", rekao je Tači koji je takođe ocenio da je odnos Beograda i Prištine mnogo komplikovaniji i teži nego odnos Skoplja i Atine.

Tači je rekao da postoji 100 godina neprijateljstva i da je bio rat 1999. godine.

Kaže je prvi Briselski sporazum 2013. godine potpisan i da je većina obaveza sprovedena ili se sprovodi.

Rekao je da želi da se fokusira na budućnost navodeći da je većina stvari iz Briselskog sporazuma primenjena, ali da primena nekih stvari mora da bude u skladu sa ustavom i zakonima zemlje.

"Stoga poruke koje ste ovde čuli su su donekle istinite. Mi smo u situaciji zamrznutog sukoba i statusa kvo", dodao je Tači.

Smatra da je važno pronaći kreativno rešenje i krenuti napred kako bi se jednom zauvek uspostavio mir. Dodaje da dogovor mora da uključi obostrano priznanje i članstvo Kosova u UN.

"Želimo da tesno sarađujemo i postignemo sporazum. Srpska zajednica da se ne koristi samo za političke poene od Srbije. Želimo da vidimo kreativnost i fleksibilnost sa strane Beograda i da u narednim nedeljama i mesecima postignemo sporazum, koji će očuvati multikulturalni karakter Kosova i Srbije koji će jednog za svagda prekinuti neprijateljstva između Srba i Albanaca", rekao je Tači.

Dodao je da će se to odraziti na sve zemlje u kojima žive Albanci i da će to doprineti stabilnosti u regionu.

Tači kaže da treba videti ko je osuđen za, kako je naveo, 13.000 albanskih civila koje su ubile srpske snage, takođe za 400 masakara sa srpske srtane na KiM i više od 4.000 žrtava seksualnog nasilja.

To, kaže, nije učinila Srbija, ali jeste Milošević, a niko nije odgovarao za to.

"Kosovo ima najveće žrtve ljudi i pretrpelo je etničko čišćenje do velikog ekstrema", naglasio je kosovski predsednik.

Tači je na pitanje predsedavajućeg konferencije Volfanga Išingera – šta vas sprečava da napravite taj mali korak za nastavak dijaloga, odgovorio da je u Briselskom sporazumu jasno definisano da Srbija ne treba da postavlja prepreke članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Kaže da su zato usledile takse, ali da veruje da će, čim se to ukine, ali nije rekao kada bi se to moglo dogoditi, dati ovlašćenje za novi dijalog i da tada "niko neće imati opravdanja da uslovljava dijalog".

Predsednik Vučić je kasnije, replicirajući Tačiju, rekao da ta stavka ne postoji u Briselskom sprorazumu i da je bila predviđena, ali da je na njegovo insistiranje izbačena i da to nije dogovoreno.

"On kaže da je bila obaveza Srbije da se ne protivi ulasku Kosova u međunarodne zajednice. Međutim, gde to piše u Briselskom sporazumu. To je bilo predloženo, ali ja nisam prihvatio. Evo, dajte Tačiju, da pronađe mesto gde piše u Briselskom sporazumu da Beograd ne treba da se protivi ulasku", rekao je Vučić pružajući Briselski sporazum Tačiju, ali je dokument prihvatio komesar Johanes Han, koji je sedeo između njih i spustio ga na sto, pošto je Tači ignorisao "papir".

"Hajde, pronađi gde to piše? A, nećeš? Pa naravno, kada to ne piše nigde", rekao je Vučić. 

Vučić je takođe uzvratio na Tačijevo izlaganje, rekavši da Albanci nisu ispunili nijedan uslov, već da su imali samo jednu obavezu, formiranje ZSO, ali ni tu jednu nisu ispunili.

Vučić o tome šta Albanci ne razumeju ili neće da razumeju

Predsednik Vučić odbacio je kao besmislenu tezu Hašima Tačija da Priština iz Briselskog sporazuma nije mogla da ispuni samo ono što je protiv ustava Kosova.

Učesnici diskusije "Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: dva koraka napred, jedan korak nazad"

Tači nije precizirao da je reč o formiranju ZSO, što je, inače, i jedina obaveza Prištine iz tog dokumenta.

"Njihova jedina obaveza bila je ZSO. To nisu ispunili, a njegov komentar je da ne može da se formira protiv ustava države Kosova.... A skoro sve može što nije u skladu sa Ustavom Srbije", zapitao je Vučić.

Da li to znači da treba da prestanemo da razgovaramo, jer mi ne priznajemo njihovu državu, zapitao je Vučić.

"Nadamo se da zato i imamo dijalog, ali oni to ne razumeju", konstatovao je Vučić.

Vučić je na panelu u Minhenu poručio i da Srbija želi da reši odnose sa Albancima, da očuva ekonomski rast i da ima bolju budućnost.

"Znam da to i Tači zna, ali treba da imamo pouzdanog partnera i izvodljiva rešenja, a ne nekoga ko samo igra ulogu za međunarodnu zajednicu", rekao je Vučić na panelu u Minhenu odgovarajući na izlaganje Tačija.

Vučić je istakao da Beograd i Priština treba da nađu rešenje koje će značiti mir u narednih 200 godina, da rade jedni za druge, a ne ono što kažu u međunarodnoj zajednici.

"Zato sam lično spreman da rizikujem više od političke karijere, a Johanes (Han) to zna, da bih probao da se postigne rešenje, ali to mora da bude kompromis", istakao je Vučić i dodao da ne može samo jedna strana sve da dobije, već da obe strane moraju da budu podjednako nezadovoljne.

Povodom uslova koje postavlja Priština, Vučić je ponovio da je Srbija ispunila sve iz Briselskog sporazuma, a oni nisu nijedinu stvar – ZSO, a onda su uveli takse, pri čemu, kako je istakao, Srbija i dalje ništa ne preduzima, a može.

Vučić je istakao da je spreman na razgovore sa Albancima, kao i da nijednu lošu reč nisu čuli od njega, ali, istakao je, i Srbija ima svoje interese.

Povodom Tačijevih kritika da Srbija sve pokušava kaklo bi se povukla priznanja tzv. Kosova, Vučić je istakao da i oni rade sve kako bi to priznanje privukli.

"Kada su oni dobili priznanje od Madagaskara, to je u redu, a kada mi tražimo povlačenje, onda su ludi Srbi", rekao je Vučić napominjući da se tu radi o duplim standardima.

Vučić je poručio i da ne želi da komentariše prenaduvane cifre koje je izneo Tači o broju albanskih žrtava tokom sukoba na Kosovu i Metohiji istakao da dovoljno govori podatak da je najmanji broj povratnika na svetu, samo 1,3 odsto Srba, zabeleženo na KiM.

Išinger: Zašto ne slavimo uspeh kao Severna Makedonija i Grčka

Šta sprečava Beograd i Prištinu da postignu dogovor kao što su to učinile Grčka i Severna Makedonija, upitao je predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Vofgang Išinger, koji je u više navrata bio posrednik u rešavanju kosovskog pitanja i dodao da mu je tužno što još nisu rešena ključna pitanja.

Išinger je, otvarajući panel upitao Vučića i Tačija šta ih sprečava da, poput lidera Grčke i Severne Makedonije Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, proslave priču o uspehu i zašto je toliko teško doći do dogovora.

Išinger je rekao da je sa kosovskim problemom i sam, tokom svoje diplomatske karijere, bio suočen još od 1995. godine, kada je, kao glavni pregovarač ispred nemačke vlade, radio na rešavanju sukoba u BiH.

Tada je, kaže, dobio instrukcije od Helmuta Kola da se i Kosovo uključi u sporazum kojim bi bilo rešeno bosansko pitanje.

Nije, kaže, uspeo da kosovski problem stavi na dnevni red tada, ne samo zbog protivljenja Slobodana Miloševića, već i drugih koji nisu bili ubeđeni da je pametno da se tada govori o Kosovu, kada je mnogo drugih problema bilo na stolu.

Išinger podseća i da je tokom 1998. godine, kada je Austrija predsedavala EU, u "posredničkoj trojci" sa kolegama iz Austrije i Velike Britanije boravio na Kosovu i u malom mestu blizu Prištine, Mališevu, koje je, kaže, bilo granatirano, napušteno. 

"Sledećeg dana smo bili u Beogradu, ali u tom trenutku u Beogradu nije bilo volje da se prizna da su strašne stvari počele da se dešavaju na Kosovu tokom 1998", dodao je Išinger. 

Posle, kako je rekao, "nesrećne intervencije" 1999. godine, postignuta je Rezolucija 1244, koja je trebalo da bude dugoročno rešenje, međutim Ahtisarijev plan nije usvojen u UN.

Usledila je još jedna intervencija, opet sam bio na Kosovu sa predstavnikom SAD i Rusije, ali opet nije došlo do ishoda koji bi bio prihvatljiv za obe strane, rekao je Išinger i dodao da je u februaru 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost. 

"Meni je tužno, pošto sam toliko vremena uložio da čak ni danas, iako je bilo nekih važnih koraka unapred i iako nemamo rat, postoje ključna pitanja koja su nerešena i zato smo ovde", rekao je Išinger.

"Želim da probamo da razumemo zašto je toliko teško postići sporazum. Šta otežava stvari sa vaše strane, zašto ne slavimo uspeh 2019. godine", upitao je Išinger.

Izvor: RTS

MinhenpanelVučićTačiIšinger