TV Most

Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narod na Kosovu i Metohiji nikad nije bilo lako, danas ponajmanje, ali malobrojno monaštvo u manastirima širom KiM veruje da će sačuvati život u njima i tako vratiti narod jer, kako kažu, da ne veruju u vaskrsenje nakon golgote, ne bi živeli na Kosmetu.

Monahinje u Deviču i monasi u Zočištu, manastirima koji su među najstradalnijim na KiM devedesetdevete i u martovskom pogromu 2004. godine, pravi su primer za to - paljeni su, rušeni, malobrojno sestrinstvo Deviča bilo je u zbegu, iz Zočišta su monasi kidnapovani, ali su se oni na zgarišta vratili.

Danas su u obnovljenim svetinjama, okruženi potpuno albanskim stanovništvom, obezbeđuje ih kosovska policija, na putevima koji vode do njih, kao ni za druge srpske svetinje južno od Ibra, nema putokaza, ali, oni ne misle mnogo o tome, za njih je,kažu, važno - istrajati.

Igumanija manastira Devič, mati Anastasija, zbog svega što je zadesilo manastir do koga je ekipa Tanjuga došla je prolazeći kroz čisto albanska sela, po zlu čuveni Kec Potok (Zli Potok), gde je Brocna, rodno mesto Hašima Tačija, selo Brabonjić, odakle je Kadri Veseli... Prekaze, gde je rođen Adem Jašari... gde je bilo jezgro terorističke OVK , prima nas sa oprezom.

Nije preterano raspoložena da razgovara, jer , kaže da nema šta novo da ispriča, jer su njihove priče, govori pomalo sa gorčinom, već ispričane.

Kaže da im možda najteže pada to što u nekada čisto srpskoj varošici - Srbici, nadomak koje je manastir, danas nema nijednog Srbina.

"Ako pričamo kako živimo kao monahinje mogu vam odgovoriti manje više kao sve monahinje sveta, a ako bismo pričali o tome kako živimo kao ljudi, onda bismo mogli reći da svi mi koji ovde živimo, živimo nedostojno čoveka", rekla je mati Anastasija.

Navodi da sestrinstvu manastira, koji čini šest monahinja, to lakše pada nego ljudima u svetu, jer su i tako izdvojene, kao i sam manastir Devič.

Priča nam kako se trude se da sačuvaju ovu svetinju u koju su vekovima dolazili sa svih strana oni koji traže lek za bolest, za smiraj duše, gde su se i Albanci molili moštima Svetog Jovana Devičkog, ali, kaže sačuvati je može samo Bog.

"Kako će biti, e to zavisi od mnogih, ali mogli bismo reći najviše od nas. Ako poštujemo svoje svetinje, pretke, kojih je mnogo više nego što nas danas ovde ima, koji su ovde položili živote, ako ih budemo dostojni, onda Bog može sve i to preko noći", poručuje mati Anastasija.

Otac Stefan, iguman manastira Svetih vrača Kozme i Damjana u Zočištu, u koje se od 50 srpskih kuća, nije vratio nijedan Srbin , kaže da njegova obnovljeno bratstvo ne razmišlja mnogo o uslovima u kojima žive.

"Kada bismo razmišljali, onda bismo se sekirali, možda bismo se i poplašili razmišljajući šta će biti sutra. Mi živimo za danas, a sutra ćemo videti šta će biti", pomirljivo sa blagošću priča otac Stefan.

Kaže malo kroz šalu da manastir Zočište, od svih svetinja na KiM, ima Božije dopuštenje da bude prvi za isprobavanje svih loših stvari od nedobronamernih ljudi, pa je tako prvi manastir koji je srušen 1999. godine na KiM, da je prvi iz kojeg je kidnapovano šest monaha 1998., ali i prvi je i koji je u potpunosti obnovljen.

"Za zlo su prvo su eksperimentisali na ovom manastiru, ali se ipak, hvala Bogu, manastir obnovio, pa sada ovde živi opet, šest monaha i iskušenika, vrši se služba , može doći svaki čovek. I Albanci dolaze svaki dan da traže lek za svoje bolesti tu kod mošti svetih Kozme i Damjana", priča otac Stefan u nevelikom dvorištu manastira koje čuva i nekoliko pasa i iz koga monasi retko izlaze.

Priča da niko te 1998. i 1999. godine nije mogao da veruje da se može desiti tolika tragedija kada je porušeno preko 130 hramova i manastira u južnoj pokrajini, među kojima i manastir Zočište.

Kaže da je bratstvo manastira tog septembra uspela da na brzinu, bežeći, ponese samo ono što su imali na sebi i kivot sa moštima, a za sve ostalo nije bilo ni vremena, ni mesta.

"Živimo od hodočasnika, od Crkve, što nam je dovoljno za hranu, odeću, a što se tiče obnove to je naša država finansirala, dala je najveća sredstva za obnovu manastirskog zdanja i same crkve, jer crkva je bila minirana, zvonara opljačkana i spaljena", priča.

Manastiru pripada i osam hektara zemlje ali, kako je naveo otac Stefan, imaju problem sa obrađivanjem te zemlje, jer polovina se nalazi po susednim mestima, odakle su i došli oni koji su porušili manastir 1999. godine - iz sela Optoruše, familija Spahiju.

Kaže da tamo i ne idu jer nisu bezbedni, a i ako ih sada možda neće fizički ugroziti, pustiće im stoku na obrađenu zemlju i na "fin"i način, opravdati se da su to uradila deca u igri, uz objašnjenje "šta znaju deca".

Bez obzira na sve neprijatnosti i neprilike sa kojima se susreću, život u manastiru Zočište teče i polako se obnavlja.

Otac Stefan kaže da je jedno vreme, posle 2010. godine bratstvo činilo njih trojica monaha, bez podmlatka, ali sa radošću nam saopštava da su za dve prethodne godine dobili još trojicu mladih iskušenika.

"Videćemo da li će ostati i opstati, ali njihov dolazak je ohrabrujuć, jer smo mi na takvom mestu koje je malo specifičnije, u okruženju, koje nije toliko zlonamerno kao u Drenici, ali ipak smo u jednoj vrsti ropstva, samo što je naš zatvor malo širi - porta i imanje pored,što nas ne sprečava da imamo duhovnu slobodu", navodi otac Stefan.

U poslednje dve godine, prema njegovim rečima, i vernika koji dolaze da se poklone i mole kod mošti je sve više, dolaze i organizovano autobusima, ali naroda iz neposredne okoline - Velike Hoče i Orahovca, sve je manje i manje, jer se polako iseljavaju.

Za Vaskršnje praznike, otac Stefan poručuje svim vernicima na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnoj Srbiji, da se ne treba bojati ničega, jer Hristos je vaskrsao, ali je prvo prošao golgotu i stradanje.

Kako kaže, srpski narod je postao u očima sveta kriv za razne loše stvari.

"Postali smo crne ovce u svetu, zbog raznih stvari tako da mi sada prolazimo neku golgotu i nadamo se vaskrsenju koje će biti zasigurno, ali dok ne prođemo golgotu, koju ne možemo zaobići, ne možemo doći do vaskrsenja", navodi otac Stefan.

On poručuje:ne treba bojati nikoga, jer Gospod je rekao "pobedi svet i sve što je loše u svetu".

Izvor: Танјуг