TV Most

Redakcija radija „Sputnjik Srbija“ ugostila je grupu američkih studenata i njihovog profesora sa Nortistern univerziteta u Bostonu, koji su proveli nekoliko nedelja upoznajući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu u okviru studijskog putovanja „Dijalog civilizacija“.

Prema rečima Mladena Mrdalja, profesora na letnjem programu Nortistern univerziteta, koji ovaj studijski program organizuje već osam godina, Balkan je nestao iz vida američkih studenata s obzirom na to da su ratovi iza nas, pa ga nema preterano u zapadnim medijima.

„Dosta njih izabere Balkan ni ne znajući mnogo šta se tu dešava, ali pripreme za put koje iziskuju upoznavanje sa prostorom koji je tema studijskog putovanja ali i sam boravak ovde im daje jednu dublju percepciju ovog dela sveta. Interesovanje za putovanje u zemlje bivše Jugoslavije sve je veće iz godine u godinu“ objašnjava Mrdalj.

Američke studente u Beograd je doveo i Denis Salivan, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Nortistern univerzitetu i stručnjak za Bliski istok. Oženjen je Srpkinjom, a u emisiji „Sputnjik intervju“ objasnio je da je studentsko putovanje na Balkan zapravo inspirisano sličnim programom koji je ranije organizovao na Bliskom istoku.

„Imao sam želju da otvorim taj deo sveta studentima u Sjedinjenim Državama i da, na neki način, razbijem mitove o arapskom svetu. Tu želju sada prenosim i ovde, u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, na Balkan u širem smislu, jer vidim da su ta dva regiona, nažalost, ali i na jedan lep način — vrlo slična. Lepote oba ta dela sveta se često previđaju, a medijska pažnja je usmerena na strahote koje su ih zadesile. Nadam se da će ovi mladi ljudi posetom ovom prostoru uspeti da razbiju predrasude, da uvide različitosti u mišljenju i stavovima u zemljama koje smo posetili, te različite poglede na svet“, napominje Salivan.

Kako kaže, svestan je da đaci i studenti u SAD ne uče previše o Balkanu, pa je cilj ovog putovanja da ga upoznaju, ali i da sruše stereotipe i mitove.

„Mi smo u Americi preskočili devedesete u obrazovanju ove generacije. Zato sam želeo da dođu ovde, da jedu ćevape, probaju i osete ovaj prostor, da razgovaraju sa Srbima, Bosancima, Hrvatima, kosovskim Albancima, sa svima u tim pomešanim slojevima koji čine jedan prelep mozaik… I da opet odu kući zbunjeni, ali makar malo manje zbunjeni. Nadam se da će odavde otići sa željom da se vrate, jer je ovo mesto magično. Ne znam da li ljudi odavde shvataju koliko je nama, koji nismo odavde, ovo mesto magično. Kada zakoračimo u ovaj grad, ovu zemlju, ovaj region, nešto magično se desi i ja to viđam već sedam godina“, ističe Salivan.

Da je Balkan poseban smatraju i studenti, Deni, Džejk i Piter.

„Jako mi se dopada sve što sam videla, pokušavam sve da upijem. Na početku sam bila preplavljena informacijama, ali sada zaista uživam u tome kako je sve u ovom delu sveta slojevito. Zaista sam uživala u istraživanju istine o ovim prostorima, onako kako sam je ja videla, a to što sam imala priliku da razgovaram sa toliko različitih ljudi različitog porekla je bilo dragoceno i verujem da sam unapredila svoje viđenje sveta u mnogo dubljem kontekstu“, kaže Deni.

Prema Piterovim rečima, istorija i kultura ovih prostora na njega je ostavila poseban utisak.

„Nisam očekivao ni blizu toliko kulture, toliko istorije na ovim prostorima, jer je ranije ovo uvek bila prazna tačka u mom viđenju Evrope i sveta. Znam prilično dobro noviju istoriju, ali dalja istorija ovih prostora je za mene potpuno neverovatna, koliko je kompleksna ta interakcija različitih kultura hiljadama godina unazad. To me je oduševilo“, objašnjava Piter.

Njegov kolega Džejk jedan je od studenata koji bi voleli da se vrate i neko vreme rade u Beogradu.

„Kada sam razgovarao sa roditeljima o tome da idem u Bosnu i Srbiju, oni nisu znali ni gde su te zemlje na mapi. Mislim da mnogo Amerikanaca, čak i ako znaju šta je Balkan, verovatno misle da je ceo isti, ali upoznajući ljude u Bosni, a potom i u Srbiji i videti veliku razliku u mišljenjima koje imaju… To je bilo jako interesantno. Mislim da te različitosti koje smo ovde videli možemo primeniti u našim studijama i na druge delove sveta“, kaže Džejk.

Izvor: Sputnik