TV Most

Pre šest godina Dragana Stojković je sa desetoro maloletne dece napustila muževljevu kuću, da bi sebe i decu zaštitila od nasilja. Živeli su od socijalne pomoći i četiri dečija dodatka, na koliko je imala pravo.  

Danas, tri ćerke su udate i otišle su svojim putem. Ima Dragana i desetoro unučadi.  A u kući, sa njom sada je sedmoro dece, snaja i unuka. 

“Živimo od 25.000 dinara socijalne pomoći iz Srbije i 120 evra kosovske socijalne pomoći. Još 3.600 dinara dečijeg dodatka dobija unuka Nevena. Svaki dinar nam dobro dođe. Živimo na tuđem, zemlje nemamo”, kaže Dragana. 

Imaju samo jednu redovnu platu, koju u kuću donosi najstariji sin zaposlen u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Kamenici. Svaki dinar ili cent tri put okreću. Sin ima devojku koja već živi sa njima, a ženiće je, kaže, čim mlada završi srednju školu. 

Deca od škole do kuće pešače 5 kilometara. Dobri su đaci.  Najmlađa Slađana ide u peti razred. Kaže da najviše voli ruski jezik i fizičko vaspitanje. Mašta o tome da ima svoju sobu, pa i da je deli sa sestrom, ako mora.

“I komjuter bih volela da imam. Da učim informatiku”, kaže Slađana.

Svi željno očekuju  izgradnju nove kuće. Obećali su im iz Ministarstva za zajednice i povratak. Uslov je bio da imaju plac u vlasništvu. Podigla je Dragana kredit i nekako ga vraća od kosovske socijalne pomoći. Izgradnja je trebalo da počne polovinom ovog meseca, ali se nešto kasni. A kuća u kojoj žive je stara i trošna, bez osnovnih uslova za život. Tek da se ima krov nad glavom. 

“Kuća samo što ne padne. Krov prokišnjava, nemamo stakla na prozorima, pa kada je zima stavljamo jorgane i ćebad. Da bude malo toplije, a i da nam kiša i sneg ne padaju kroz prozor u kuću”, žali se Dragana. 

Novo Brdo je jedna od najvećih, ali i najsiromašnijih opština na Kosovu. Teška ekonomska situacija i nezaposlenost najviše pogađaju socijalno ugrožene porodice, koje su uglavnom višečlane i u ovom kraju nisu retkost.