TV Most

Na čelu tima Arheološkog instituta, koji je brojao više od 20 stručnjaka, rad na izložbi, predvodio je naučni saradnik dr Stefan Pop-Lazić.

Među izloženim artefaktima je i opeka koju su pravile rimske legije Četvrta Flavijeva i Sedma Klaudijeva iz Singidunuma i Viminacijuma koje su putovale po Rimskom carstvu, pa bile u Siriji i Arabiji i 295. u Egiptu te će posetioci videti papirus koji svedoči o tome da je jedna legija iz Singodunuma bila u Egiptu.

Izložba je nastala uz svesrdnu pomoć Muzeja Srema, Muzeja Vojvodine, Muzeja grada Beograda, Istorijskog muzeja Srbije, Vojnog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Požarevcu, Narodnog muzeja u Zaječaru, Muzeja Krajine u Negotinu i Narodnog muzeja u Nišu, iz kojih dolaze eksponati.

Otvaranju izložbe prisustvovali su Miomir Korać direktor Arheološkog instituta i Mladen Šarčević ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Šarčević je napomenuo da je izložba „Rimski limes i gradovi na tlu Srbije“ uvertira za jedan veliki događaj koji će se u Srbiji održati početkom septembra.

„Tada će se u Beogradu održati 24. Svetski limes kongres. Ovo je lepa prilika da se upoznamo sa postavkom koja govori o vojnoj granici Rima sa provincijama. Sa drugim delom Evrope koji nije ulazio u carstvo. Veliko kulturno blago je ostavila iza sebe ta granica koja se prostirala na više kontinenata i država. Ovde u Srbiji je ostalo mnogo tragova rimske kulture naročito u Đerdapskoj klisuri, a ne samo u Viminacijumu“,  rekao je Šarčević.

On je dodao da Srbija ima pravo da baštini čitav rimski period.

„Sve ono što je materijalno nasleđe vidi se ovde na izložbi i zahvaljujem se svima koji su učestvovali u stvaranju ovako vredne i značajne izložbe“, rekao je Šarčević.

Akademik Mirjana Živojinović je kazala da izložba publici približava najnovije rezultate istraživanja, prvenstveno legijskih logora u Singidunumu, Viminacijumu, ali i istraživanja lokaliteta kao što su Sirmijum, Feliks Romulijana, Šarkamen, Naisus i Medijana.

Miomir Korać direktor Arheološkog instituta rekao je da su predmeti koje istražuje arheologija, zapravo tvorevina čoveka ili su bili u blizini mesta u gde je živeo.

„Svaki od tih predmeta nam priča autentičnu priču. Na osnovu skeleta ili lobanje mi možemo rekonstruisati čoveka koji je živeo u doba Rimskog carstva“, rekao je Korać.

Izvor: Tanjug