TV Most

Vukosavljević je rekao da je pitanje za novu radnu grupu da li će nova medijska strategija biti doneta do kraja godine.

Smatra da novi nacrt neće biti neki korenito nov tekst, te da će tu možda biti 80 ili 90 odsto od onoga što je prethodna radna grupa uradila.

Na pitanje šta treba da se desi da bi se saznalo ko je vlasnik Politike i Novosti, ministar za N1 kaže da „treba da se dođe do tačnih činjenica“.

Navodi da je s tim u vezi došlo do veoma komplikovanog zapleta, da nisu poznati svi subjekti – da su se pojavljivala fingirana pravna lica koja su se pojavljivala i gasila, da je prebacivan kapital…

Dodaje da su razgovarali sa ljudima iz tih medija, ali da Ministarstvo kulture nema kapacitet da reši taj problem.

Ipak, kako navodi, stvar je kompikovana ali rešiva.

„To su pravni aspekti – kako je prebacivan kapital“, rekao je Vukosavljević.

Govoreći o budžetu za kulturu, ministar je naveo da je od ukupnog (republičkog) za kulturu sa informisanjem izdvojeno 0,72 odsto.

„To je slika koliko je ovom društvu bitna kultura u poslednjih nekoliko decenija. Čak je ove godine veći budžet nego prošle“, dodaje on.

Ističe da su izdvajanja za kulturu 2016. godine bila 107, prošle 108, a ove godine 111 miliona evra.

„U odnosu na zemlje EU, dosta smo nisko na lestvici – nismo poslednji, ali smo nisko“, rekao je ministar.

Vukosavljević dodaje da budžet nije dovoljan i da mora da se podižu izdvajanja za kulturu.

Govoreći o predlogu izmena i dopuna Zakona o upotrebi jezika i pisma koji je uzburkao stručnu javnost i pre nego što je stigao na javnu raspravu, ministar je rekao da ćirilici ne preti momentalno nestajanje, u kratkom vremenskom roku, ali da je, kad je u pitanju izmena  zakona, reč o jednom pokušaju da ćirilice bude više u javnoj upotrebi. Pismo je onoliko živo koliko se koristi, naveo je.

Primetno je da je ćirilice sve manje i manje u upotrebi, između 10 ii 20 odsto u ispisima na ulicama, radnjama ili na deklaracijama.

“U Ustavu Srbije stoji da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, ali mi se čini da smo jedini slučaj u svetu gde postoji dualizam – „javna“ i „službena“ upotreba, iako bi te dve reči trebalo da budu sinonimi”, rekao je Vukosavljević. Dodaje da državni organi komuniciraju ćirilicom.

Ukoliko institucije, koje imaju obavezu da koriste ćirilicu, prekrše ovu odredbu, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara. Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, biće od 500.000 do milion dinara.

Na pitanje ne misli li da su to drakonske kazne, ministar Vukosavljević kaže da njih nije osmišljavalo Ministarstvo kulture, jer ono ne propisuje kazne, i da to reguliše Zakon o prekršajima.

“Mi se zalažemo da primena tog zakona (o prekršajima) bude u najmanjem rasponu, bitno je da se ljudi podsete”, rekao je Vukosavljević.

Izvor: Tanjug