TV Most

Predlog izmena zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma danima izaziva polemike, iako još nije u zvaničnoj proceduri. Čini se da pitanja jezika zanimaju javnost? Je li to ohrabrujuće?

- Nama je važno da tema jezika bude prisutna u javnosti i da se suprotstavljaju mišljenja, da se iz svih uglova sagleda jedna tematika koja izaziva ili može izazivati kontroverze. Tako da sam ja zadovoljan što je to došlo u žižu pažnje javnosti i mislim da će iz toga proisteći dobre posledice.

Veliku prašinu su podigle kaznene odredbe. Kada se prošle godine govorilo o nacrtu strategije kulturnog razvoja, u kojoj takođe jezik i pismo imaju značajno mesto, govorilo se samo o merama ohrabrenja. Zašto sada ove kaznene mere?

- Te kazne su propisane zakonom o prekršajima i idu od manjih do većih suma, ali to nije glavno pitanje. Važno je da se istakne da, kada je reč o tim zamerkama, prenebregava se jedna vrlo važna činjenica - postojećim zakonom o jeziku i pismu predviđene su takve iste kaznene odredbe za nepoštovanje zakona koji se tiču upotrebe jezika nacionalnih manjina. Prema tome, ako ćemo da sprovodimo zakon dosledno, onda ono što važi za jezike nacionalnih manjina, treba da važi i za srpski jezik i ćiriličko pismo.

Da li je to favorizovanje ćirilice u odnosu na latinicu? Da preciziramo: ako u javnim napisima na ulicama npr. u glavnom gradu imamo i ćirilicu i latinicu istovremeno, da li je to u skladu za zakonom ili je kažnjivo?

- Apsolutno je u redu. 

Mogu znači oba pisma?

- Pa naravno. Drugo, nisam sasvim siguran da je glagol favorizovati prava reč, jer ovo nije novi zakon, ovo su samo izmene i dopune i situacija je sasvim normalna da se zakon upodobi sa ustavnim okvirima.

Kada će u formalnu proceduru ući ove izmene zakona?

- Zavisi od vlade i skupštine, očekujem da će uskoro biti i pred vladom i pred poslanicima, ali pre toga biće i javna rasprava, tako da očekujem da ćemo imati pun demokratski kapacitet da se o ovome razgovara.

Kada je reč o medijskoj strategiji pre oko dva meseca formirana je nova radna grupa, Ministarstvo kulture i informisanja ima svog predstavnika u grupi - dokle se došlo u izradi?

- Radna grupa radi po planu i programu koji je sačinila sama u svom početku, Ministarstvo kulture ima svog predstavnika, krenulo se aktivno i treba sa razumnim optimizmom očekivati da će tekst medijske strategije biti okončan do decembra, odnosno do kraja ove godine.

Koliko će u toj strategiji biti sadržano elemenata iz one prethodne strategije koja je stopirana u aprilu, ili će to biti tekst koji se piše ispočetka?

- Mogući su svi ishodi. Teoretski gledano, radna grupa može sačiniti poptuno novi tekst, to je sasvim dopušteno. S druge strane, teško je poverovati da će to biti baš tako, jer prethodna radna grupa je uradila značajan posao. Ja ne bih prejudicirao, u svom kapacitetu nova radna grupa može da napiše potpuno novi tekst, ali verujem da će već jedan solidan deo teksta biti uključen, po prirodi okolnosti, jer se razmatraju opšte odredbe, nema nekih inovacija. Naravno, ima i neophodnosti da se unesu promene.

Dve godine ste na funkciji, ako kažemo da su MSU i Narodni muzej neki vidljivi rezultati, šta bi bio cilj u skorijoj budućnosti?

- Dobro, ta dva muzeja su svakako najvidljiviji, za najširu javnost, ali ovo ministarstvo je uradilo i nacrt strategije kulturnog razvoja, to je strateški dokument koji je veoma važan za sudbinu kulture u zemlji...

Ali taj nacrt još nije pred poslanicima?

- Nije, verovatno jer je velika zakonodavna aktivnost, ali verujem da će uskoro biti. Dalje, postoji plan da se nastavi sa rekonstrukcijom zgrade u Resavskoj za potrebe Muzeja grada Beograda.

A više novca za kulturu?

- Budžet za kulturu zavisi naravno od ekonomske snage zemlje, očekujem da kako država bude napredovala, tako će biti i veća sredstva za kulturu.