TV Most

Sve o čemu je odlučeno prošle nedelje u Briselu po mišljenju pravnika Milana Antonića može se podvesti pod napore Evropske unije da ponudi mir i stabilnost i svojim najbližim susedima, a kao najjaču poruku ističe solidarnost tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije i njihov zajednički napor i zalaganje da se otvore pregovori sa Albanijom i S.Makedonijom.

U autorskom tekstu za T a n j u g pod naslovom "Hiljadu zašto, hiljadu zato"Antonić piše:

„Dobro jutro! Jutros imamo veoma važnu diskusiju sa Zapadnim Balkanom. Veoma je važno jer skoro 20 godina države i građani Zapadnog Balkana čekaju priliku da postanu članice Evropske unije. Po mom mišljenju, od najveće je važnosti da ovo obećanje sada postane kredibilno, jer mnogi napori koje su ove države uložile moraju zapravo rezultirati pristupanjem.“

Ove reči nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je nedavno prošao kroz naš region ukratko opisuju sve što se dešavalo u Briselu, a da se odnosi na nas, na Srbiju i susede koji se više ili manje trude da za svoje građane obezbede iste standarde koje uživaju i građani zemalja-članica Evropske unije.

Samit Zapadnog Balkana sa evropskim liderima u Briselu na kraju francuskog predsedavanja Evropskim savetom obeležio je taj prethodni četvrtak, a krug razgovara trajao je četiri sata. Na njemu je učestvovalo 27 evropskih šefova država, sa kolegama iz regiona Zapadnog Balkana koji su odlučili da u Brisel dođu sa zajedničkom porukom.

Iza zatvorenih vrata u Briselu bilo je više dobrih tonova, a tih tonova je bilo i kada su se vrata otvorila.

Iskrenost, ali i ironičnost Edija Rame nakon sastanka, više okrenuta domaćoj javnosti u Albaniji i regionu zaokupila je pažnju medija i kreirala narativ i kod nas u Srbiji. Kao premijer Albanije reći da će Albanija ući u EU sigurno u narednom veku, a da za ovaj vek ne može da garantuje zvuči šeretski, dok je malo ozbiljniji i više liderski njegov apel na lidere EU ''da ne ubijaju veru'' Albanaca u evropsku budućnost, navodeći da će njegova zemlja ostati na evropskom putu u uverenju da će postati deo EU.

To su spremno dočekali svi koji u EU integracijama naše zemlje poslovično pokušavaju da nađu pukotine, da bace negativno svetlo i na Evropsku uniju, koja se, po njima, raspada već decenijama. Slične narative o Evropskoj uniji koja propada obično možete čuti ispred dragstora, uz pivo, ne potcenjujući nikako ni dragstor, a ni pivo. Isti argumenti se mogu čuti i u brojnim TV studijima, ali o tome neka brinu oni koji se u našim institucijama staraju da se u skladu sa zakonom građani objektivno i istinito informišu.

Opravdano postavljam pitanje zašto su mediji uvek zluradi kada govorimo o Evropskoj uniji, zašto u činjenici da je u ovom trenutku status kandidata za članstvo dobila Ukrajina i Moldavija ne nalaze pozitivne poruke i našem regionu. Prošlonedeljna lekcija iz Brisela je da je članstvo u EU koliko sadržinsko, vezano za vladavinu prava, slobode i ljudska prava, toliko vezano i za geopolitiku.

Gruziji je takođe poslata pozitivna poruka da nakon pomaka na polju vladavine prava i ljudskih prava oni takođe mogu očekivati status kandidata. Sve to govori o ubrzavanju procesa unutar EU u cilju širenja i produbljivanja odnosa svih evropskih država čak i dalje na istok nego što se očekivalo pre 24. februara.

Nakon tog 24. februara i napada Rusije na Ukrajinu pitanja evrointegracija postaju više vezana za geopolitiku, što i pokazuje sve što se dešava u ovoj šahovskoj partiji koju je započela Rusija, gde već više od 120 dana traje napad na suverenu zemlju. Upornost agresora i upornost napadnute Ukrajine da se od agresije odbrani nam ne pokazuju da će se uskoro otvoriti prostor ni za mat, ni za pat poziciju. U toj situaciji Srbija mora jasno formulisati svoje interese prema članstvu u EU, nacionalne interese pre svega i nastaviti sa reformama, pojašnjavajući građanima šta nam EU donosi i koje su to vrednosti koje iza ove zajednice stoje.

Sve o čemu je odlučeno prošle nedelje u Briselu može se podvesti pod napore Evropske unije da mir, koji je udruživanje donelo Evropi razorenoj tokom Drugog svetskog rata, ponudi i svojim najbližim susedima. Mir je prva vrednost koju EU integracije donose građanima Srbije i našem regionu.

Stabilnost, ne samo ekonomska, već i u svim drugim poljima značajnim za pojedinca, je druga vrednost koju Evropska unija jasno promoviše i donosi svojim članicama, ali i zemljama kandidatima koji aktivno i iskreno rade na pridruživanju ovoj uniji.

Vučić, kao predsednik Srbije je uz premijere Albanije i Severne Makedonije pokazao da veoma dobro razume i treću vrednost EU, a to je solidarnost. Solidarnost tri zemlje i zajednički napor i zalaganje da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom su najjača poruka iz Brisela koju smo poslali.

Uz žaljenje što EU još uvek nije liberalizovala vizni režim za sve građane Kosova za šta se i Srbija ranije otvoreno zalagala, to čini vrlo dobar osnov za buduće korake ka normalizaciji odnosa.

Izjava Edija Rame da je Srbija, „protivno svim očekivanjima, tri puta podržala zapadne rezolucije, čak je i glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava“ je dodatno ojačala saradnju i međusobnu podršku koja je počela dobro da prožima odnose ove tri zemlje, inicijatore Otvorenog Balkana.

Dodao je da shvata ''zahtev da se traži još više od Srbije'', ali ''ne vidi zašto bi se išlo do tih limita. Srbija nije u pozicji da tako brzo prihvati sve sankcije Rusiji, i to može da dovede do kontraefekata'' i time je pokazao svu osetljivost trenutka u Srbiji.

Rat u Ukrajini stavio je proširenje Evropske unije ponovo u prvi plan. To znači napredovanje u procesu pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i napredak u bilateralnim i regionalnim sporovima, između ostalog u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Prioritet je, i nadogradnja političkog dogovora lidera Bosne i Hercegovine od pre nekoliko nedelja u Briselu, kako bi pomogli zemlji da napreduje na putu ka statusu kandidata. Tome će podršku zasigurno dati i Srbija, kako zbog specijalnih veza koje ima sa Republikom Srpskom, ali i kako bi nastavila dobru saradnju sa zvaničnicima iz Sarajeva.

Sve su to pozitivne i preko potrebne poruke u ova ''smutnaja vremja''.

Tim porukama moramo dodati i prošlonedeljnu najavu iz Brisela velikog investicionog plana Evropske unije za naš Zapadni Balkan od 30 milijardi dolara koje ćemo kao građani Srbije sigurno videti u podizanju životnog standarda, na putevima, prugama, školama, obdaništima, bolnicama.

Uz reči ohrabrenja iz EU uvek, kao što vidite, stoje i dela.

Generacija koja je sada u mogućnosti da odlučuje o putu Srbije u Evropsku uniju seća se sigurno i dečije enciklopedije Hiljadu zašto, hiljadu zato, a u tekstu sam dao poneki od hiljadu razloga zašto je za našu zemlju najbolje da uđe u Evropsku uniju.

Reforme u Srbiji, naročito one koje se odnose na prava građana, na podelu vlasti, jačanje pravosuđa, usko su povezane sa svime što se danas dešava na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

No vratimo se na poruke iz Brisela. One su jasne: mir, stabilnost, a iste poruke dobro su prihvaćene u narodu i tokom nedavnih izbora u Srbiji, u kampanji za najviše predstavničko telo, za Narodnu skupštinu.

Tim porukama dodajem i solidarnost, kao izuzetno važnu vrednost koju EU oduvek promoviše. Da li ćemo nedeljama analizirati svaki gest, svaku reč iz Brisela, ostaje da se vidi. Za sada mi deluje da je neophodno boriti se protiv apatije u Srbiji, protiv zluradosti i zloupotrebe činjenica da je za nekoliko meseci odloženo otvaranje pregovora sa susednom Severnom Makedonijom i Albanijom.

Lako je dići ruke, ali pre treba tražiti prostor za pozitivne promene, za prihvatanje najboljih standarda, koji narodu pruža usklađivanje sa EU u svim segmentima života, od ekonomije, bezbednosti, vladavine prava, do zelene agende. Za mir, stabilnost, solidarnost".

Izvor: TAНЈУГ