Birokratija, nepotizam i nemogućnost razvoja glavne prepreke za povratak u Srbiju

:

:

TV Most

Foto: ilustracija

clock

Decembar 28, 2018   9:34

0

155

Birokratija, nepotizam i nemogućnost razvoja glavne prepreke za povratak u Srbiju

Danas će u Beogradu na jednom mestu biti oko 200 naših mladih ljudi koji uspešno rade i studiraju u inostranstvu. Ovu konferenciju inicirala je predsednica Vlade Ana Brnabić koja je uputila poziv našim ljudima koji uspešno rade u inostranstvu, okupljenim u organizacijama poput "Serbian City Club" iz Londona i "Serbian Entrepreneurs" mreže iz Njujorka, San Franciska i Londona. Takođe, predsednica Vlade je poslala pisma na adrese najboljih 50 svetskih univerziteta, kako bi najbolje srpske postdiplomce pozvala na skup u Beogradu.

Nataša Kočiš iz "Serbian City Club" iz Londona i Vukašin Grozdić iz kabineta predsednice Vlade govorili su za Dnevnik RTS-a o tome šta je presudno da se mladi vrate u svoju zemlju i šta država treba da uradi da bi to bilo moguće.

Nataša Kočiš kaže da postoji nekoliko načina da se pomogne mladim ljudima koji žive i rade u inostranstvu, a imaju želju da se vrate u Srbiju. Jedan od prvih napora je današnja konferencija na kojoj će moći da se čuje šta su njihovi najveći izazovi.

Kočiš napominje da emigracija ima svuda u svetu, ali da je Srbija specifična po tome što je emigracija iz nje najčešće u jednom pravcu.

Zato će se, ističe, razgovarati o cirkularnoj migraciji – ako ljudi odu na usavršavanje da to ne bude u jednom periodu, već da se vrate.

"Ovde postoje institucije i organizacije koje se bave talentima u Srbiji i jako ulažu u njih, kao na primer Nordeus, Koka-Kola, Britiš Amerikan Tobako. Treba da se pozabavimo tim institucijama i vidimo kako da im pomognemo da zadrže još više talenata i da saznamo šta je primer dobre prakse", navodi Nataša Kočiš.

Prema njenim rečima, za povratak u Srbiju najveći problem predstavljaju birokratija, nepotizam, ali i nemogućnost daljeg razvoja.

Objašnjava da u "Serbian City Club" iz Londona postoje tri grupe ljudi – oni koji su tek došli i ne razmišljaju o povratku, oni koji bi voleli da se vrate ali nisu sigurni kako, ali i oni koji su se već vratili i osnovali svoje firme u Srbiji.

Postoje različiti načini da se ljudi vrate, kaže Kočiš i objašnjava da ima onih koji aktivno razmišljaju o tome jer im je draže da rade ovde, gde su okruženi porodicom i prijateljima.

Bolje vreme za naučnike 

Iz kabineta predsednice Vlade Srbije poručuju da dolazi bolje vreme za razvoj mladih naučnika koji žele da se vrate u Srbiju.

"Usvojen je zakon o fondu za nauku ove godine i trenutno je u javnoj raspravi zakon o nauci i istraživanjima. To su dva sistemska zakona – jedan krovni koji treba da reši način regulisanja zapošljavanja i finansiranja izvrsnosti u nauci. Fond za nauku će biti poprilično veliki, svake godine će od 2020. imati više od 40 miliona evra. Sada smo imali poziv za 1.000 mladih istraživača da se uključe u naučne projekte, a konstantno je otvoren poziv povratnicima da se vrate i uključe u naučne projekte", rekao je Vukašin Grozdić.

Dodaje da Naučno-tehnološki park u Beogradu odlično radi, da se gradi nova zgrada, kao i da će takav park biti i u Novom Sadu i Nišu.

Grozdić kaže i da je, tokom premijerkinih poseta i brojnih razgovora širom sveta, uočeno da postoji ogromna potreba dijaspore da razgovara sa maticom.

"Mislim da će ovo biti prostor da vidimo šta Srbija može da dobije i uradi za ljude iz dijaspore... Da vidimo šta su problemi, da ih identifikujemo i krenemo da radimo", dodao je Grozdić.

Izvor: RTS

povratak stručnjakaobrazovanjenauka
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva