TV Most

Specijalni sud za zločine koje su počinili pripadnici OVK, posle brojnih saslušanja bivših članova i komandanata, spremio je prve optužnice, za koje se očekuje da budu obelodanjene početkom decembra, ali oko jednog imena i dalje vlada velika neizvesnost i interesovanje u pogledu njegove odgovornosti i dileme da li će se naći na spisku traženih osoba – to je kosovski predsednik Hašim Tači.

Ramuš Haradinaj je već bio u Hagu, lider DPK Kadri Veselji je dobio poziv i sprema se na put, a mnogi poznavaoci prilika i nekadašnji saborci smatraju da će se pred sudom neminovno naći i Tači, kao jedan od bivših vođa OVK. Po komentarima u javnosti i u medijima stiče se utisak da se “haški obruč” oko aktuelnog kosovskog predsednika sve više steže.  

“Niko nema imunitet pred Specijalnim sudom za Kosovo u Hagu, pa ni predsednik Tači. Bilo ko može biti pozvan od strane Tužilaštva“, rekao je u razgovoru za Kosovo Onlajn advokat Tom Gaši.

Gaši napominje da Specijalno tužilaštvo nema nikakvu obavezu da obaveštava javnost o toku istrage navoda iz izveštaja Dika Martija, i podseća da su neki pripadnici bivše OVK ipak otvoreno govorili o pozivu suda.

Gaši kaže i da se ne zna da li će, nakon podizanja optužnica, osumnjičeni morati da budu u pritvoru.

“Ako Tužilaštvo traži pritvor, a Specijani sud to odobri, onda niko ne može da obavlja funkciju ako je u zatvoru u Hagu”, kaže Gaši.

Šeholi: Biće konfuzna situacija

Politički analitičar Fatmir Šeholi ocenjuje da bi na Kosovu nastala “konfuzna politička situacija“, ukoliko bi poziv od Specijalnog suda dobio i predsednik Tači.

Ipak, Šeholi je ubeđen da će kosovski predsednik dobiti poziv od Specijalnog suda.

“Dosta zavisi u kom svojstvu će biti pozvan, u slučaju da Tači bude pozvan u svojstvu svedoka nema razloga da podnosi ostavku, ali ako bude pozvan u svojstvu osumnjičenog, tu je Haradinaj postavio standard. Po ustavu Kosova Tači ne mora to da učini, ali je veoma loše da predsednik jedne zemlje bude osumnjičen i da i dalje vodi državu”, kaže Šeholi za Kosovo Onlajn.

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu objašnjava da predsednik Kosova nije u obavezi da podnese ostavku ukoliko dobije poziv od Specijalnog suda za Kosovo.

“Iako se to desi neće biti blokade rada u Predsedništvu”, tvrdi Baraljiu u izjavi za Kosovo Onlajn.

Baraljiu: Može biti razrešen

Baraljiu objašnjava i da predsednik može biti razrešen dužnosti ukoliko ozbiljno prekrši ustav Kosova, a ostavku može podneti zbog lošeg zdravstvenog stanja.

 “Postupak odustajanja, kao što je bilo ranije dva slučaja od strane predsednika Sejdiua i Pacolija, to je moralni akt svakog pojedinca koji se nađe u takvoj poziciji. Inače Ustav ne poznaje odustajanje od dužnosti nego samo razrešenja, ostavke ili kako god hoćete”, kaže Baraljiu.

Poznavalac političkih prilika Aljbinot Maljoku ocenjuje da je rad Specijalnog suda za Kosovo do sada bio nejasan.

“Sud četiri godine nije bio aktivan, imam osećaj da je to bio mehanizam za plašenje političkih aktera na Kosovu”, kaže Maljoku i napominje da je taj sud sada i međunarodna obaveza Kosova.

“Do sada nijedan od pozvanih političkih aktera nije rekao da neće ići ili je pravio neke scene, već su svi pozvani išli tamo bez incidenata. Kosovo mora da poštuje ono što je, bilo loše ili ne, izglasano u Skupštini“, kaže Maljoku.

Direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj smatra da se uskoro mogu očekivati prve optužnice od strane Specijalizovanih veća ili Specijalnog suda za Kosovo, imajući u vidu da su se saslušanja u Hagu intenzivirala u poslednje vreme.

Bljakaj: Važno za postizanje pravde

Bljakaj zaključuje i da je Specijalni sud za Kosovo jako važan u procesu postizanja pravde za građane Kosova ali i za porodice žrtava zločina.

Navodi švajcarskog senatora Dika Martija, na osnovu kog su i  formirana Specijalizovana veća, povezuju Tačija sa pojedinim zločinima.

Inače, Specijalizovana veća i Tužilaštvo su deo sudskog sistema Kosova, a formirana su na osnovu Ustavnog amandmana i Zakona koje je usvojila Skupština Kosova kako bi se istražili navodi iz Izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine.

Specijalizovana veća se bave istragom zločina počinjenih od strane pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Formiranje Specijalnog suda je naišlo na oštre kritike na Kosovu, a poslanici u Skupštini Kosova su 2017. godine pokrenuli i inicijativu o ukidanju zakona o Specijalizovanim većima.

Predsednik Kosova Hašim Tači je tada ponovio svoj stav da je Specijalni sud za Kosovo istorijska nepravda. Da li će Tači na kraju morati da izađe pred specijalne tužioce saznaćemo uskoro.

Izvor: Kosovo online