TV Most

Slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak važi za odličnog poznavaoca Zapadnog Balkana, pa i svake zemlje ponaosob, budući da je gotovo u svakoj na neki način službovao: u SRJ kao ambasador, što je slučaj i sa Albanijom i Makedonijom, u BiH kao visoki predstavnik, a u Crnoj Gori kao posrednik kada je reč o referendumu o otcepljenju.

U region bi ponovo mogao da se vrati, ukoliko se obistine za sada samo spekulacije, i ukoliko bude imenovan za specijalnog izaslanika EU za Balkan - funkciju koja do sada nije postojala u evropskoj administraciji ali koja bi, prema najavama, mogla da bude uvedena sa novom Evropskom komisijom.

Kao "plus" koji bi Srbija mogla da upiše ukoliko Lajčak bude izabran na ovu funkciju, jeste taj što dolazi iz zemlje koja je jedna od pet država članica EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, ali i koja se zalaže za brže pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Međutim, da li je sve pozitivno? Ako je suditi po nekim Lajčakovim izjavama, jasno je da nije sve ni belo ni crno, da je reč o osobi koja je i proevropski i prozapadno orjentisana, pa je jasan pravac u kome bi njegova politika mogla da ide, a jasno je i da se radi o karijernom diplomati koji je, kako se priča, sa jedne strane tolerantan, ali sa druge strane vrlo odlučan pa do toga da je sklon i takozvanoj "diplomatiji pritisaka".

Ukoliko bude imenovan za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, Lajčak će najverovatnije biti zadužen i za dijalog između Beograda i Prištine. Međutim, sudeći po njegovim aktuelnim stavovima u vezi sa razgovorima dve strane, ne bi trebalo očekivati da će nekome ići na ruku.

Razlog tome je, najpre, što bi ti razgovori trebalo da budu statusno neutralni, kako je i sama EU, koja je posrednik u dijalogu predvidela. S tim u vezi, on bi trebalo da zastupa taj stav, a ne stav svoje zemlje koja ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Druga stvar je što se on već izjašnjavao o taksama koje su prištinske vlasti uvele na robu iz Srbije, ponavljajući da one moraju da budu ukinute, ali i da je dijalog jedini put za rešenje kosovskog problema. Takođe, apelovao je na obe strane da se "odmere svoje poteze".

"To znači uzdržavanje od svih koraka koji generišu regionalne i međuetničke tenzije i prosto da se pridržavaju pravila", rekao je on u jednom od intervjua.

Ipak, treba imati na umu da je on sam blizak Zapadu, i da bi verovatno sa nove funkcije "gurao" evrospke i zapadne interese, poput rešavanja otvorenih pitanja, što su u slučaju Balkana dve stvari: kosovski čvor, ali i BiH koja tapka u mestu godinama unazad, koja nije ni blizu početka pregovora sa EU, i koja sama unutar sebe ima probleme sa funkcionisanjem.

U srpskoj javnosti je pre tri meseca odjeknula njegova kritika na račun Srbije koja je ipak, krajem oktobra, potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

Lajčak je tada rekao da tada najavljeno, a danas realizovano potpisivanje sporazuma, ne približava Srbiju njenom strateškom cilju - članstvu u EU.

"Ako ste ozbiljni u svojoj evropskoj orjentaciji, onda pratite političke izbore koji vas tome približavaju. Ovaj korak nije jedan od tih", poručio je tada Lajček.

On je tada ocenio da je najavljeno potpisivanje trgovinskog sporazuma sa "proruskom grupacijom" od strane Srbije "zbunjujuće" i poručio da se "ne može ići u više pravaca istovremeno".

Iz ovoga je prilično jasno kako gleda na koketiranje Srbije sa Rusijom.

Dok je i u domaćoj, ali i evropskoj javnosti trajala debata o razgraničenju kao mogućem rešenju za kosovski čvor, i kada se činilo da postoji šansa da ono bude prihvaćeno, Lajčak je govorio nešto drugo - da Slovačka ne podržava razmenu teritorija duž etničkih linija.

"Verujemo da ta koncepcija juče nije bila realna, danas izgleda da jeste, a sutra opet neće biti. Detaljno razmatranje uvek omogućava da stvari budu jasnije, pa kada se to bude postiglo videćemo da li bi takva vrsta rešenja donela više štete nego koristi", objasnio je on u jednom od intervjua.

Kako su mediji u proteklom periodu navodili, Lajčak ne gleda blagonaklono na francusku strategiju proširenja EU, koja je ovih dana izašla na videlo, doduše za sada samo u formi "non pejpera".

Njegova zemlja, naime, pripada grupi onih zemalja EU koje smatraju da put Zapadnog Balkana u Uniju treba da bude brži, naravno kada se ispune uslovi postavljeni pred njih.

Njegova zemlja, naime, pripada grupi onih zemalja EU koje smatraju da put Zapadnog Balkana u Uniju treba da bude brži, naravno kada se ispune uslovi postavljeni pred njih.

Izvor: Blic