:

:

TV Most

clock

Januar 31, 2024   16:18

0

69

Borelj: EU planira da u 2024. pošalje Ukrajini pomoć od 21 milijardu evra

Zemlje EU planiraju da ove godine pošalju vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od najmanje 21 milijardu evra, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

Borelj je na konferenciji za novinare, nakon neformalnog sastanka ministara odbrane u Briselu, rekao da EU očekuje da će do marta ove godine dostići 52 odsto svog cilja da pošalje milion granata u Ukrajinu.

On je dodao da će kapacitet za proizvodnju artiljerijskih granata u Evropi do kraja godine dostići 1,4 miliona godišnje, dok sada iznosi skoro milion.

Borelj je rekao da zemlje EU planiraju da obuče još 20.000 ukrajinskih vojnika, pored 40.000 koji su već obučeni, čime će ukupno biti obučeno 60.000 vojnika.

Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška

Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bilo bi greška, izjavio je Borelj.

"Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne i 2022. godine. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini", napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ''Nuvel observater''.

Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je "pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu", a ruski predsednik Vladimir Putin tvrdio je da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.

"Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor", naveo je Borelj.

On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.

"Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad", ocenio je šef evropske diplomatije.

On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.

Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.

"Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: 'Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'", naveo je Borelj.

On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.

"Putin govori o 'denacifikaciji', 'demilitarizaciji', 'demontaži'. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?", zapitao je šef evropske diplomatije.

Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.

Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da, uz pomoć EU, "Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije".

Ukrajina, odbrana EU i situacija u Crvenom moru teme sastanka u Briselu

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj najavio je danas da će vojna podrška Evropske unije Ukrajini, odbrambena spremnost EU i bezbednosni izazovi u Crvenom moru, Sahelu i Gvinejskom zalivu, biti glavne teme neformalnog sastanka ministara odbrane EU u Briselu.

"Ukrajini treba više municije", rekao je Borelj novinarima po dolasku na sastanak i poručio da EU mora da pokaže da njena "jasna posvecenost Ukrajini ostaje i da se nastavlja".

On je dodao da je važno da se razjasni situacija i da EU zna "gde smo i kako cemo biti do kraja godine" i do marta.

Od ministara je zatraženo da tačno predstave šta su uradili, šta rade, šta planiraju da urade, kako bismo imali jasno razumevanje šta sve mora zajedno da ide da bi se Ukrajini obezbedilo ono što joj je potrebno i da bi se postigli ciljevi koje smo ustanovili", poručio je Borelj.

On je dodao da će se tokom sastanka razgovarati i o Fondu da pomoć Ukrajini u okviru Evropskog mirovnog fonda i podsetio da je paket podrške Ukrajini sutra na dnevnom redu lidera EU. Borelj je rekao da će se tokom sastanka razgovarati i o odbrambenoj spremnosti EU, naročito o spremnosti da se razvije strategija za evropsku odbrambenu industriju.

"Moramo da ojačamo odbrambenu industriju EU", naveo je Borelj na društvenoj mreži X (Tviter).
Borelj je izrazio uverenje da će danas biti doneta odluka o stvaranju novih mornaričkih misija EU, koje će učestvovati u pratnji trgovačkih brodova u Crvenom moru, koji se suočavaju sa napadima Huta. On je izrazio nadu da će misija biti pokrenuta 17. februara i istakao da još treba da se donese odluka koja će zemlja preuzeti komandu, gde će se nalaziti štab i koja će sredstva mornarice obezbediti države članice.

On je dodao da će operacija biti nazvana "Aspides", što znači "zaštitnik", a što je, naglasio je, i svrha misije.

"Zaštita brodova, presretanje napada na brodove, neučestvovanje u bilo kakvim akcijama protiv Huta, i samo blokiranje napada Huta na plovila", rekao je Borelj. Razgovaraće se i, kako je naveo, o situaciji u Sahelu.

Borelj je istakao da su Mali, Niger i Burkina Faso, koje je nazvao zemljama sa vojnim diktaturama, napustile Ekonomsku zajednicu država zapadne Afrike (ECOWAS), dok se, kako je rekao, povećava uticaj Rusije.

"(Bio je) veoma visok, već veoma snažan već u Maliju, a možda uskoro u Nigeru ili u Burkini (Faso). Time se stvara nova geopolitička konfiguracija ovog prostora", ocenio je Borelj. On je dodao da 24. maja ističe rok za vojnu misiju koju EU ima u Maliju i da će države članice morati da odluče da li žele da nastave misiju ili ne, što će, naglasio je, biti zasnovano na odluci ministara spoljnih poslova.

Izvor: T a n j u g

BoreljUkrajinaRusijaGazaIzraelEU
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva