TV Most

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenila je danas da Mehanizam za međunarodne krivične sudove ima nefer odnos prema Srbiji, koja je, podseća, izvršila sve svoje obaveze, sem izručenja dvojice radikala Petra Jojića i Vjerice Radete, koji i nisu izvršili ratne zločine.

Milić ističe da će i to biti jedna od tema dvodnevnog Regionalnog sastanka tužilaca o saradnji u procesuiranju ratnih zločina u Beogradu, kojoj prisustvuje i glavni tužilac Rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc, a ocenuje da je to bila i tema sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Milić podseća da je Mehanizam 3. septembra potvrdio odluku o izručenju Jojića i Radete i da očekuje da u roku od mesec dana oni budu saslušani na okolnosti za koje se terete.

Međutim, Milić ističe da u ovom slučaju postoji ozbiljan pravni problem zato što je zakon Srbije o saradnji sa Haškim tribunalom predivdeo izručenje samo osoba koje su optužene za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje suda.

"Meni se čini da je ovaj način zahtevanja Mehanizma polako postaje pritisak na predsednika Vučića, iz prostog razloga što smo mi 2018. godine videli da je jedno od veća Haškog tribunala tadašnjeg Mehanizma odobrilo da se Radeti i Jojiću sudi u Srbiji, pa je onda nekako te iste godine ta odluka preinačena", ukazuje Milić.

Primetila je da je to bio period kada se činilo da je postignut neki kompromis između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, koji bi možda, podseća, uključivao i korekciju administrativne linije.

Očito, dodaje, da u nekim krugovima u SAD i Evropi, koji imaju uticaj na Haški tribunal, to nije odgovaralo.

"I to preinačenje odluke i ovaj sad pitisak su u stvari u funkciji pregovora o Kosovu i otežavanju pozicije Beograda da dobije neki kompromis", rekla je Milić.

Ističe da ako se zagovara tranziciona pravda, onda, naglašva, mora da ima univerzalni pristup i ne može da se neki njeni elementi koriste u političke stvrhe i za ostvarivanje nekih drugih ciljeva.

Milić kaže da smo u poslednjih nekoliko godina svedoci činjenice da kada je tranziciona pravda u pitanju, da su zapadna međunarodna zajednica, Haški tribunal, komentatrori i uređivači platformi, prilično pristrasni.

"Progledaju kroz prste stranama koje ne ispunjavaju neke od svojih obaveza, a Srbiji koja je najveći deo svojih obaveza ispunila se pritiska za ljude koji su samo navodno vršili pritisak na svedoke, a nisu činili ratne zločine", ističe Milić.

Ukazuje da se to traži od Srbije, dok su s druge strane svedoci u slučaju Raumuša Haradinaja pobijeni.

Milić kaže i da prištinska vlada Aljbina Kurtija prolongira pitanja nestalih i dodaje da je to deo elementa zadovoljenja pravde za porodice.

Ističe i da se nalaženjem nestalih mogu saznati još neke okolnosti, kao što su - ko je činio te zločine.

"Kurti prolongira ceo taj koncpet tranzicione pravde za ključne stvari, a s druge strane Srbija se prilično sad pritiska za dva radikala koja su povredila sud i za koje je Srbija već nudila da im se sudi u zemlji", dodaje Milić.

Ocenjuje da postoji nefer odnos prema Srbiji i dodaje da je to kontraproduktivno jer ubija veru u tranzicionu pravdu i onima koji su verovali u nju.

"Ona je pomogla da ceo region, ne samo Srbija, sada budu bolji. Zamislite da su u regionu ostali zločinci u našim redovima i društvu, to ne bi bilo dobro", zaključila je Milić.

Izvor: Танјуг