TV Most

Premijerka Ana Brnabić obratila se danas učesnicima Međunarodne konferencije rada u Ženevi porukom da je 4. industrijska revolucija prilika za Srbiju da sustigne razvijeni svet a da su dve ključne oblasti u koje moramo da ulažemo-obrazovanje i kreativnost.

Ona je podsetila da je Srbija u proteklih pet godina sprovela teške, ali neophodne reforme kako bi ostvarila makroekonomsku stabilnost, unapredila poslovno okruženje i smanjila nezaposlenost, koja je prelazila 25 odsto a sada je pala na oko 12 odsto.

Kao i mnoge zemlje, mi se borimo s visokim stopama nezaposlenosti mladih, ali vidimo poboljšanja u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući ciljanim akcijama, istakla je ona i dodala da je Srbija skoro prepolovila nezaposlenost mladih, koja je pre sedam godina iznosila 51,1 odsto.

"Razvili smo mala i srednja preduzeća, uveli održive podsticaje za preduzetnike - posebno mlade preduzetnike - za pokretanje novih kompanija i zapošljavanje većeg broja ljudi, naročito u digitalnom sektoru", navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, prosečna bruto zarada je povećana za 6,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, a tokom proteklih pet godina minimalna zarada povećana je za 35 odsto.

Uprkos pomenutim naporima, pred nama je i dalje dug put do postizanja istinske jednakosti, pravednosti i sigurnosti na svim radnim mestima, poručila je premijerka.

Navela je i da je Međunarodna organizacija rada, u martu ove godine sarađivala s nama na kreiranju i usvajanju Programa dostojanstvenog rada za period od 2019. do 2022. godine, koji će nam pomoći da ostvarimo najviše standarde rada i socijalne zaštite.

Kako je navela, u saradnji s Međunarodnom organizacijom rada i socijalnim partnerima, proširena je kampanja 'Reci ne radu na crno', koja odvraća kompanije od poslovanja u sivoj ekonomiji.

Pred nama su još uvek veoma značajni izazovi na koje moramo da odgovorimo, rekla je Brnabić.

U tom kontekstu istakla je potrebu da se osigura da je što manje ljudi u opasnosti od siromaštva, da se suzi jaz između najbogatijih i najsiromašnijih, osigura da su ljudi adekvatno nagrađivani za svoj rad, kao i da njihovi poslodavci redovno uplaćuju sve zdravstvene, socijalne i penzijske doprinose.

Takođe je potrebno da se osigura da ljudi rade u bezbednim okruženjima i da primenjuju i poštuju sve standarde bezbednosti na radu, i da se smisle načini da se dugoročno ojačaju penzijski fondovi.

Najurgentniji izazov s kojim se svi suočavamo predstavlja izazov koji nameću četvrta industrijska revolucija i digitalizacija, istakla je Brnabić.

Trenutna tehnološka revolucija, kaže ona, donosi do sada neviđene promene u načinu života i rada koje se odvijaju neviđenim tempom i nema sumnje da će ona kao nijedna ranije zameniti poslove koje obavljaju ljudi..

U tom kontekstu, obrazovanje kakvo danas poznajemo - fokusirano na pripremu za jednu profesiju ili jednu oblast - već je zastarelo, ističe Brnabić i dodaje da prema Svetskom ekonomskom forumu, deca koja su sada u osnovnoj školi radiće poslove koji trenutno ni ne postoje.

Sve više ljudi neće imati stalno zaposlenje, već će raditi kao frilenseri. Prema Svetskoj banci, Srbija je među tri vodeće zemlje u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, ukazala je ona.

"Sve više ljudi će raditi na daljinu. Moći ćete da živite u jednoj zemlji, a da radite za kompaniju u drugoj zemlji."

Kao lideri država, naša dužnost je, ističe Brnabić, da učinimo sve što je u našoj moći da pripremimo svoje građane za promene u svetu rada.

Ona je navela da je fokus Vlade Srbije u poslednje dve godine skoro u potpunosti bio na pripremanju društva za izazove koje donosi četvrta industrijska revolucija, a dve su ključne oblasti u koje moramo da ulažemo-obrazovanje i kreativnost.

"Moramo da reformišemo obrazovni sistem tako da priprema mlade ljude za poslove budućnosti koje još ni ne razumemo - ne znamo šta će ti poslovi biti, šta će podrazumevati i kako bi mogli da izgledaju - zbog toga je nužno da ulažemo u obrazovanje koje uči decu kako da misle, a ne šta da misle", rekla je premijerka.

Zato su u Srbiji uvedeni kodiranje i programiranje kao obavezne predmete u osnovnoj školi, tako da danas učenici od 10 do 12 godina u Srbiji uče Scratch i Python, a 13-godišnjaci počinju da uče Pygame.

"Zato smo svim osnovnim školama u Srbiji obezbedili bezbedan pristup internetu i trenutno, tj. ove godine ulažemo dodatnih 20 miliona evra u brzi internet za prvih 500 osnovnih škola i 10.000 digitalnih učionica, a sve sa ciljem potpune digitalizacije do 2021. godine", navela je ona.

Takođe, već je pet puta povećan broj specijalizovanih časova informatike u srednjim školama, a još više će ih biti na raspolaganju kako interesovanje učenika bude raslo iz godine u godinu.

Pored ulaganja u obrazovanje, dobra vlada mora i da kreira pravo okruženje za uspeh privatnog sektora.

"Zato smo izdvojili preko 100 miliona evra za investicije u infrastrukturu kako bismo omogućili bolje okruženje za startapove, inovativne kompanije i istraživanje i razvoj", rekla je Brnabić.

To obuhvata izgradnju revolucionarnih naučnih i tehnoloških parkova, istraživačkih instituta, laboratorija i podršku startap centrima širom Srbije, a ne samo u glavnom gradu, dodala je ona.

Time želimo da podstaknemo raznovrsnu privredu zasnovanu na znanju, inovacije, kreativnost i preduzetništvo, kaže ona.

Takođe koristimo državna sredstva za finansiranje prekvalifikacija, tako da ljudi imaju priliku da steknu nove veštine i znanja i budu bolje pripremljeni za ubrzani svet u kom žive.

"Naš program prekvalifikacija do sada je pomogao oko 1.500 ljudi, a još 500 ljudi trenutno prolazi obuku. To daje rezultate. Oko 35 odsto ljudi posle prekvalifikacija je moglo da promeni karijerni put i pronađe bolje poslove ili pronađe posao po prvi put", istakla je premijerka.

Srbija takođe menja poreske politike kako bi podržala ulaganja u istraživanje i razvoj, inovacije i obrazovanje.

"Od 1. januara ove godine, uveli smo značajne poreske olakšice za kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj, startapove i intelektualnu svojinu proizvedenu u Srbiji", navodi premijerka.

"Kreativnost, inovativnost, inventivnost i genijalnost su ključni za naš razvoj i biće ključni za razvoj sveta i svetske radne snage u vremenima koja dolaze", ocenila je i dodala da je kao premijerka 100 odsto posvećena pružanju podrške obrazovanju, kulturi, nauci, inovacijama i kreativnim sektorima u Srbiji.

"Dok pripremamo svoje građane za budućnost, potreban nam je otvoren dijalog kako bismo bili sigurni da ulažemo u ljude na najbolji mogući način", rekla je ona, dodavši da je upravo sada vreme za delanje.

"S ovim promenama moramo da se suočimo zajedno. Moramo da oblikujemo budućnost rada koju želimo da vidimo", zaključila je premijerka uz poruku da 4. industrijska revolucija predstavlja priliku za zemlje poput Srbije da sustignu razvijeni svet.

Na kraju posete Ženevi: BespoŠtedno protiv sive ekonomije 

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, završavajući učešće na Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi, da će u predstojećem periodu Srbija voditi bespoštednu borbu protiv sive ekonomije i raditi na transformaciji svoje ekonomije, kako bi ona u budućnosti bila zasnovana na znanju i inovacijama. 

Nedopustivo je da ljudi rade, a da nisu registrovani, da im se ne uplaćuje zdravstveno, penziono osiguranje. Borba protiv sive ekonomije je nešto što se nastavlja i to je, rekla bih, bespoštedna borba”, rekla je premijerka srpskim novinarima sumirajući buduće korake Vlade u cilju poboljšanja prava radnika.

Među prioritetima je i reforma penzionog sistema, kaže ona, s ciljem da se obezbedi što održiviji penzioni fond. 

To je, kako je dodala, nešto sa čime će se suočiti sve zemlje sveta, bez obzira na stepen razvoja. 

Takođe, sve više će biti frilensera, ljudi koji neće biti registrovani i sada se radi na tome kako pronaći najbolji pravni i poreski okvir da bi ti ljudi bili registrovani.

“Svet se menja, tržište rada se menja i mi ćemo morati celokupne sisteme da menjamo u skladu s tim kako bismo imali održiv sistem koji će svima pružiti iste šanse za budućnost”, rekla je premijerka. 

Po pitanju 4. industrijske revolucije Srbija je već dosta uradila ali u budućnosti će se sve više ulagati u obrazovanje i istraživanje, razvoj i nauku.

Od ove godine prvi put imamo Fond za nauku zasnovan na Fondu za nauku SAD koji je jedan od najboljih u svetu. U decembru prošle godine smo promenili poreski okvir za kompanije koje ulažu u obrazovanje, istraživanje i razvoj i od ove godine smo najkonkurentnija zemlja u Evropi ukoliko je reč o ulaganju u intelektualnu svojinu u Srbiji”, rekla je ona.

Time je Srbija značajno zakoračila u transformaciju ekonomije koja bi bila zasnovana na znanju i inovacijama, dodala je Brnabić.

To će Srbiji omogućiti mnogo brži rast plata, mnogo bolja radna mesta, da budemo konkurentniji i da u narednim godinama dostignemo razvijenije zemlje”, zaključila je Brnabić. 

Skup u Ženevi inače protiče u svečanoj atmosferi jer se ove godine obeležava 100. godišnjica od osnivanja Međunarodne organizacije rada (ILO) u čemu je, uz još 28 zemalja, učestvovala i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Međunarodna konferencija rada okupila je skoro 5.000 delegata iz više od 180 zemalja, među kojima su bili i nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Italije Serđo Matarela, premijer Rusije Dmitrij Medvedev i drugi. 

Međunarodna organizacija rada osnovana je 1919. Godine, XIII poglavljem Mirovnog sporazuma iz Versaja kao međunarodna organizacija tripartitne strukture po čemu je jedinstvena.Cilj je bio promocija socijalne pravde i poboljšanje uslova rada i života u svetu. 

Na pedeseti rođendan, 1969. godine, ILO dobija i Nobelovu nagradu za mir.

Međunarodna konferencija rada održava se jednom godišnje u Ženevi i svaka članica zastupljena je sa četiri delegata -dva predstavljaju vladu,jedan poslodavce i jedan radnike.

Izvor: Танјуг, RTV

BrnabićobrazovanjeŽeneva