TV Most

Zapadni Balkan ne treba posmatrati kao prostor na koji se Evropska unija proširuje, nego kao region kojim se Unija kompletira, smatra Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

"Mi smo deo evropskog ekonomskog sistema mnogo više nego neke članice EU. Evropska unija je glavni spoljnotrgovinski partner i najveći investitor u regionu, naše privrede najviše izvoze u EU, povezani smo proizvodnim i dobavljačkim lancima, deo smo tog prostora", kaže Cadež.
Ističe da je zato samit o Zapadnom Balkanu, početkom maja u Zagrebu, veoma značajan, jer vraća region u fokus Evropske unije koja je proteklih godina bila opterećena internim problemima, pre svega Bregzitom.
"Činilo se da ovaj region nije bio prioritet Brisela i dobro je da se vraćamo toj temi. Majski samit u Zagrebu bi trebalo da definiše modele lakše saradnje našeg regiona sa EU, a primena tih rešenja bi mogla da počne u vreme nemačkog predsedavanja EU, u drugoj polovini ove godine", navodi Čadež u intervjuu za Magazina Biznis
Podseća da se poslovna zajednica Zapadnog Balkana, koju predstavlja Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke kao zajednička regionalna privredna komora, već dve godine zalaže da EU omogući regionu inkluzivno proširenje.
"To znači da EU zapadnobalkanskim ekonomijama omogući integraciju u određenim oblastima, čim ispunimo tražene kriterijume, čim usaglasimo propise, donesemo politike i prihvatimo standarde na tim poljima. I da to odmah počnemo da primenjujemo, ne čekajući da uđemo u EU", objašnjava predsednik PKS.
To bi, kako dodaje, za naše kompanije značilo iste uslove poslovanja i povlastice kakve imaju i privrede zemalja članica Unije, olakšalo bi im poslovanje i smanjilo troškove, obezbedilo pristup odgovarajućim EU fondovima. "Predložili smo auto-industriju, prehrambenu i IT industriju, kao sektore u kojima odmah možemo da radimo na konkretnim rešenjima i koji najbrže mogu da se integrišu, da postanu deo jedinstvenog tržišta", precizira Čadež.
Očekuje da region na samitu u Zagrebu dobije jasan stav Brisela kako da se implementira "inkluzivni proces“ pristupanja EU za koji se privreda Zapadnog Balkana zalaže. "Namera nam je da otvorimo vrlo konkretna pitanja i da pokušamo da ih rešimo. Na primer, naši vozači ne mogu da voze, odnosno provedu na teritoriji EU više od 90 dana u toku šest meseci. Takvo ograničenje je besmisleno i veliki problem, jer kamioni prevoze i robu za evropske kompanije koje posluju u Srbiji! Dakle, u obostranom je interesu da se to promeni", naglašava Čadež.
Bez otklanjanja takvih barijera i nalaženja rešenja za konkretne probleme, kako kaže, nema uspešnog poslovanja.
Komentarišući otpor nekih prema "Mini Šengenu", Čadež navodi da EU podržava takvu vrstu regionalne saradnje. "Ako smo rešili da potpišemo sporazum o zajedničkim radnim i boravišnim dozvolama koji će omogućiti svima da se kreću, putuju, žive i rade u drugim članicama ''Mini Šengena'' kao u svojoj zemlji, onda ne može da se kaže da je to politički projekat. Jer, ako nam je svima cilj EU, zašto bi bio problem da prvo napravimo zajedničko regionalno tržište na kome ćemo se pripremati za ulazak na jedinstveno evropsko tržište", napominje on.
Dodaje da "Mini Šengen" već funkcioniše u nekim segmentina, a kao primer navodi otlkanjanje problema koji su privrednicima stvarala neusklađena radna vremena graničnih službi. "Sada glavni granični prelazi između Severne Makedonije, Srbije i Mađarske funkcionišu non-stop, sedam dana u nedelji a, pored carine, i inspekcijske službe (fitosanitarna i veterinarska) rade u sve tri smene", kaže Čadež.
Mišljenja je da koncept o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU "u paketu“ nije ostvariv jer svaka zemlja ima svoju relaciju sa EU u procesu pristupanja.
Prema rečima Čadeža, najveći izazov privrede regiona je da ostane konkurentna u okruženju u kome, kako ukazuje, za sada nema podršku kapitala i fondova, koju imaju članice EU, a pri tome se bori sa istim problemima. Zato je, smatra, važno da našu tradicionalnu industriju digitalno transformišemo, povežemo je sa digitalnom industrijom i ostvarimo digitalnu kompetitivnost u svim industrijama, jer bi nam to donelo veliku prednost.
Čadež ocenjuje da je "Nova agenda rasta“ Svetske banke za Srbiju, u kojoj je procenjeno da bi se za 10 godina privrednog rasta od po 7,0 odsto udvostručio BDP zemlje, ostvariva i da predstavlja realističan scenario. "Ako smo uspeli da napravimo tehnološke parkove, da napravimo ovakav iskorak u IT sektoru u kojem beležimo rast i do 30 odsto godišnje, zašto onda ne bismo i tradicionalnu industriju učinili produktivnijom, efikasnijom i konkurentnijom?! Bitno je da znamo gde su nam izvori rasta", ističe Čadež.
Dodaje da ako su to mogle baltičke ili nordijske zemlje, zašto ne bismo i mi. "I njima se mnogo toga kroz istoriju dešavalo. I oni su imali sukobe i nesporazume, ali su sazreli, shvatili zajednički interes i sada pripadaju ekonomski razvijenom delu Evrope i sveta. Nismo mi lošiji od njih i siguran sam da to možemo da uradimo. Za pet godina vidim Srbiju kao prepoznatljiv digitalni hab u svetu", zaključio je Čadež.

Izvor: Танјуг