TV Most

Brojnim manifestacijama u Srbiji se obeležava Dan slovenske pismenosti i kulture. Tradicionalno se proslavlja 24. maja kao sećanje na dan kada su 863. godine, posle svečanosti u čast obnove Carigrada, svetitelji Ćirilo i Metodije krenuli na misionarski put među Slovene u Moravsku. Ministar Vladan Vukosavljević kaže da je Dan slovenske pismenosti veliki, simbolički značajan datum u istoriji slovenskih naroda, pa i srpskog naroda.

Ministarstvo kulture i informisanja je pre dve godine Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o državnim praznicima kojom bi Dan Ćirila i Metodija postao Dan slovenske pismenosti i kulture i bio državni praznik koji se radno obeležava.

Podrška za inicijativu dobijena je od Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve i Filološkog fakulteta.

Pre nekoliko dana Vlada Srbije je usvojila predlog Zakona o novom državnom prazniku.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da se Dan Ćirila i Metodija obeležava u najvećem broju slovenskih zemalja, u Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Ukrajini, Rusiji, Crnoj Gori.

Kako kaže, Srbija je u simboličkom polju kaskala i taj praznik obeležava se radno, ali Dan slovenske pismenosti je veliki simbolički značajan datum u istoriji slovenskih naroda, pa i srpskog naroda.

O Ćirilu i Metodiju se dosta uči u školi, podsetio je ministar.

"Sama činjenica da je pre 1.300 godina neko uspeo da porodi pismenost kod slovenskih naroda, koji su naseljavali ogroman prostor od Soluna do Nemačke i do istoka Rusije, koji nisu imali svoje pismo – delo Ćirila i Metodija je u tom smislu istorijski značajno što je stvorilo preduslove da slovenska pismenost i književnost izađu na veliku istorijsku scenu i do tada Sloveni nisu imali svoje kodifikovano pismo", rekao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, njihov rad je izazivao veliki otpor latinskog klera u ono vreme. Bili su suočavani sa brojnim problemima i dogma je bila da se crkvenoslužbene knjige, a nije ih bilo mnogo u upotrebi, mogu štampati samo na tri jezika – hebrejskom, latinskom i grčkom.

Slovenska pismenost je izašla na istorijsku scenu i dužni smo da se sa pijetetom i zahvalnošću sećamo velikog rada Ćirila i Metodija, istakao je ministar kulture.

Potom su njihovi učenici Kliment i Naum napravili ćirilicu koju danas koristimo, podsetio je Vukosavljević.

"Mislim da je to važan datum i prilika da se podsetimo značaja pismenosti, značaja zaštite jezika i pisma. Praznici služe da nas na simbolički način podsete na neki fenomen, događaj, moralni, etički ili istorijski standard", zaključio je Vukosavljević.

Izvor: RTS