TV Most

Prvi Briselski sporazum od koga se očekivalo da otvori put normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan je na današnji dan pre devet godina, ali gotovo celu deceniju albanska strana nije ispunila ono što je za srpsku zajednicu na KiM u ovom dokumentu bilo od ključnog značaja – nije formirala Zajednicu srpskih opština.

Sporazum od 15 tačaka do danas je ostao sa nesprovedenih prvih šest koje se odnose na obaveze Prištine oko ZSO.

Prva tačka ovog dokumenta glasi: “Postojaće Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu".

Dogovor dalje predviđa da će ZSO imati predsednika, potpredsednika, Skupštinu, Veće.., kao i da će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Na ovo su svoj paraf 19. aprila 2013. stavili tadašnji premijeri (Srbije) Ivica Dačić i (Kosova) Hašim Tači u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

U ZSO, kako je planirano, treba da uđe deset opština: Leposavić, Zvečan, Severna Mitrovica, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.

U pokušajima da opravda zbog čega ZSO ne postoji ni 2022. godine, aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti uglavnom se poziva na presudu kosovskog Ustavnog suda o principima za formiranje Zajednice iz 2015. godine govori da ZSO “krši duh i tekst Ustava”, kao i da bi njenim formiranjem Kosovo “postalo nova Bosna". 

Na drugoj strani, stav Beograda je da bez formiranja ZSO ne može da se krene napred u procesu dijaloga i normalizacije odnosa.

"Bez ZSO ne znam kako možemo da idemo dalje i da razgovaramo o drugim pitanjima. Spremni smo da idemo dalje, ali sve mora da bude ispunjeno, naša strana je sve ispunila", rekao Petar Petković, glavni pregovarač Beograda posle razgovora sa Miroslavom Lajčakom u Briselu u februaru, kada se ono što je bilo zamišljeno kao nova runda dijaloga dve strane uz posredstvo EU, završilo odvojenim sastancima glavnih pregovarača sa evropskim posrednikom.

Osim ZSO, što je obaveza prištinske strane, Briselski sporazum je predviđao i da sva policija na severu Kosova bude integrisana u okvir Kosovske policije, da sudske vlasti funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova, kao i da se opštinski izbori u severnim opštinama 2013. godine organizuju uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom. Te tačke, za koje je bila zadužena srpska strana, ispunjene su.

Ako se pitaju Sjedinjene Američke Države, one su za to da se ZSO formira, ali "ne na način da ona bude slična Republici Srpskoj ili da ugrožava suverenitet i funkcionisanje institucija u Prištini". Naime, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sugerisao je da bi Priština trebalo da razmotri moguće modele za ZSO koji ne bi ugrozili suverenitet Kosova.

"Mi podržavamo formiranje ZSO iz mnogo razloga. Početni sporazum o tome je postignut, a kosovski Ustavni sud je proglasio da su neke njegove tačke neustavne, ali da sama ZSO nije. Tokom dijaloga, na Srbiji i Kosovu je da utvrde kako bi ta zajednica mogla da izgleda", rekao je nedavno Eskobar. 

"Formula" koju je početkom godine lansirao predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak po kojoj - Srbija ima pravo da podnese svoje predloge za ZSO, ali da Kosovo neće biti primorano da potpiše bilo šta što misli da je štetno, zvuči kao da o tome šta je i kako treba da izgleda ZSO tek treba da se priča, kao da u Briselu potpisani dokumenti o ZSO ne postoje. Ako je tako, pitanje je, onda, čemu floskula "sve što je dogovoreno u dijalogu mora da se sprovede"?

Izvor: Kosovo Onlajn