TV Most

Afera sa dosijeima iz Specijalnog suda u Hagu veliki je skandal i vrlo opasna za svedoke, rekla je članica odbora Asocijacije Jugoistočna Evropa iz Minhena i stručnjak za Balkan Johana Dimel i dodala da nedavni događaji podrivaju rad suda.

U vezi sa sporazumom o ekonomskoj normalizaciji, postignutim u Vašingtonu između Beograda i Prištine Dimel je u intervijuu za Radio Slobodna Evropa ocenila da bi sva ta "predstava" mogla da ima još jednu igru iza kulisa.

Specijalizovana veća sa sedištem u Hagu izvele su prvo hapšenje u četvrtak 24. septembra. Ovaj razvoj događaja dogodio se pet godina nakon što je Skupština Kosova* osnovala ovaj sud. Još jedan razvoj događaja vezan za ovaj sud je optužba ratnih veterana na Kosovu*, koji kažu da im neidentifikovana osoba predaje dosije sa suda. Čini se da je ovo napad na bezbednost izlaganjem zaštićenih svedoka. Kako vidite ovaj razvoj događaja?

Ovo je definitivno atak na bezbednost. To je veliki i vrlo opasan skandal za svedoke. U roku od dva meseca, treći put zaredom, došlo je do curenja poverljivih sudskih dokumenata. Ovo podriva rad suda i kao što sam rekla za svedoke koji su već deo njega i one koji su spremni da sarađuju. Veoma mi je drago što su države Kvinte vrlo jasno osudile svaki pokušaj podrivanja i obezvređivanja misije Specijalnog suda. I, možda zbog curenja ovih dokumenata imamo i prvo hapšenje od strane suda.

Do ovog događaja dolazi mnogo godina nakon uspostavljanja Specijalnog suda. Tokom ovog perioda na njegov rad potrošeni su milioni evra, uglavnom novac evropskih poreskih obveznika, uključujući i vašeg. Da li je ovo kašnjenje narušilo kredibilitet suda?

Bila sam jedna od kritičara ovog suda zbog činjenice da je prošlo mnogo vremena i da se ništa nije događalo. Ali, s druge strane, bila sam uverena da će to biti pažljiv i dugotrajan proces identifikacije svedoka radi pregleda dokumenata i vođenja razgovora. Sad kad imamo prvu optužnicu, videćemo u narednim mesecima šta će se dogoditi.

Hajde da razgovaramo o političkoj situaciji na zapadnom Balkanu. Posle nekoliko godina nekakvog statusa kvo, ovaj region je zabeležio značajna pomeranja u poslednjem periodu. Fokusiraću se na vašingtonski sporazum koji su potpisali Kosovo i Srbija. Kako to komentarišete?

Ako govorim o dogovoru iz Vašingtona, mogu vam reći da sam zbunjena. Zbunjena sam ovom predstavom u Vašingtonu; iz nominacije za Nobelovu nagradu; od medalja; sa jezera Tramp zatim sa pevanjem zapadne Virdžinije u Beogradu. Sve ovo dovodi do karakteristika satirične stvarnosti. Zbunjena sam i video snimkom koji smo početkom septembra videli iz Ovalnog kabineta i pitala sam se šta zapravo stoji iza svih tih „dimnih sveća“ i bombastičnih poziva „Amerika je divna“, koje smo čuli ovih dana iz Prištine i Beograda. Pa sam se zapitala kako su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti dozvolili sebi da padnu u tako nedostojanstvenu i pokornu situaciju. Zaista sam  postavila ova pitanja.

I, da li ste dobili odgovor?

Rekla bih da je možda ovo scenario i da postoji nešto iza kulisa što mi ne znamo. Nešto se dešava iza kulisa. Ostaje da se vidi kada će se ostvariti ovi ekonomski i finansijski dokumenti koji su potpisani. Sumnjam da postoji nešto iza kulisa što mi ne vidimo i što bi pružilo objašnjenje za ovaj pokorni zaokret Srbije prema Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo takođe menja ton odnosa Moskve i Beograda, ali samo u javnosti, moram da naglasim. Nisam jedina koja brine zbog ovoga, postoje i drugi analitičari poput Srećka Latala, koji je rekao da se sporazumom između Srbije i Kosova odnos snaga na Balkanu promenio. Američki analitičari Janusz Bugajski i Danijel Server takođe su ovo povezali sa razvojem događaja u Crnoj Gori, rekavši da je prozapadna orijentacija zemlje pod znakom pitanja. Ako odemo u Crnu Goru i vidimo novu vladu koja se sastoji od prosrpskih i proruskih snaga, onda se pitamo šta to znači za put ka članstvu u Evropskoj uniji, a zatim za članstvo u NATO? Da li bi mogao postojati 'Montenegroegzit', kuda će onda ići Crna Gora? Da li će postati deo projekta „Velika Srbija“, kako smatra Janusz Bugajski? Dakle, stavljajući delove slagalice malo drugačije, konačno sam došla na ideju: Da, kao da su se ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Donald Tramp dogovorili kako da postupaju sa Kosovom i Srbijom? Može li se dogoditi potpuno drugačija teritorijalna razmena koja bi mogla biti na stolu, naime: da se uz saglasnost Putina i Trampa Kosovo prizna kao nezavisno od Srbije, ali zauzvrat, Crna Gora se pridruži Srbiji?

Ovo zvuči vrlo hipotetično….

Hipotetično je, pretpostavljam, naravno. Kao što sam rekla na početku, veoma sam zbunjena zbog ove predstave (u Vašingtonu) .sve vreme dok sam razmišljala šta se događa? Šta se zapravo dešava.

Usredsrediću se na ono što ste ranije rekli, na promenu odnosa snaga na Balkanu. Recite nam malo više...

Videli smo čudan i moćan zaokret u spoljnoj politici Srbije prema Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo je potpuna promena kursa. Ovo je čudno. Vidimo ponašanje Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini, koji prema nekim analitičarima traži nove saveze. Dakle, imamo pomak, na kraju imamo i pomak (odnosa snaga na Balkanu). Ne znam kuda će ovo dovesti. Ali, mislim da bismo trebali biti uznemireni.

Dijalog između Srbije i Kosova*, uz posredovanje Evropske unije, već duže vreme je zamrznut. Mnogi dogovori koji su ranije postignuti još uvek nisu sprovedeni. U međuvremenu, Srbija i Kosovo* održali su nekoliko sastanaka u Briselu poslednjih nedelja, ali još uvek nema konkretnih rezultata? Postoje li mnogi glasovi koji govore da ovaj dijalog postaje poput kiparskog koji traje skoro 50 godina?

Da, Kipar je i dalje pitanje Evropske unije, s obzirom na to šta se sada događa sa migrantima i ucene koje Kipar čini po ovom pitanju. Ovo je trauma za Evropsku uniju. Zbog toga stvari treba sprečiti. U slučaju  Srbije i Kosova, ne možemo očekivati da ćemo nakon tako duge pauze odmah voditi duboke političke pregovore. Moram da kažem da je bilo veoma zanimljivo kada sam pročitala intervju američkog ambasadora na Kosovu, Filipa Kosneta, a ako čitate između redova i ako sam ga dobro pročitala, onda mogu da kažem da Sjedinjene Američke Države nisu protiv dijaloga (EU). ), jer je rekao da bi svi trebalo da imaju nov pristup pitanjima. Dijalog je težak put i ne bi trebalo biti brzih rešenja ako želite da imate sveobuhvatan i trajan sporazum između Srbije i Kosova. Dakle, proces traje.

Vi ste dobar poznavalac političkih zbivanja na Kosovu. Zanima me vaše mišljenje o aktuelnoj vladi?

To je vrlo slaba vlada. Veoma slaba. Nije u stanju da izazove Tačija ili mreže korupcije u ekonomiji i politici. To je očigledno alat drugih koji odlučuju iz pozadine. Pretpostavljam da žele da reše neka pitanja u narednim mesecima do novih izbora koji bi se mogli dogoditi posle pandemijske krize. Vlada u nekom obliku služi da zaštiti ove interese. Iako Ramuš Haradinaj teži da nasledi predsednika  Tačija na ovoj funkciji i kritikuje vladu, mislim da to nije previše ozbiljno, s jedne strane zbog situacije sa pandemijom, a s druge strane, jer ankete pokazuju da je PS veoma napredovalo.

Hotijeva vlada je takođe vrlo slaba u načinu na koji se nosi sa pandemijom koronavirusa i žao mi je ljudi na Kosovu. Moram da vas podsetim da je predsednik Tači insistirao na proglašenju vanrednog stanja sredinom marta, kada je pandemija bila na početku, a ne u trenutnoj situaciji. To je potom dovelo do političke drame podneskom u skupštini koji je pratila Hotijeva vlada.

Izvor: Kosovo online/RSE