TV Most

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je da su danas grubo prekršene granice BiH preletima italijanskog vojnog aviona iznad Banjaluke i cele Krajine, kao i da je to još jedan dokaz da je BiH međunarodni protektorat.

Dodik je napomenuo da je komanda EUFOR-a u BiH najavila da bi ovih dana trebalo da dođe do preleta francuskih vojnih aviona tipa "rafal" nad teritorijom BiH, ali da nije bilo nikakvih najava za nalete drugih vojnih aviona.

On je rekao da su građani Banjaluke, a i cele Krajine, danas mogli da čuju i pročitaju vest na raznim portalima da nebom iznad njih kruži italijanski vojni avion u nepoznatoj misiji i sa nepoznatom namerom, dodajući da su se građani s pravom zabrinuli.

Naime, kako su objavili portali, na interenet stranici Flajradar 24 se vidi da je reč o avionu pod oznakom 'iam41188' italijanskih vazduhoplovnih snaga.

Dodik je za Srnu istakao da se postavlja opravdano pitanje šta taj avion radi iznad Krajine i za koga i u koje svrhe prikuplja podatke, kao i da li je samo Krajina interesantno područje za izviđanje ili je cilj sasvim drukčiji, prenosi RTRS.

"Želi li se ovim poslati neka poruka narodu Krajine u vreme ratnih dešavanja nad Ukrajinom i višemesečnim političkim tenzijama u BiH", pita Dodik.

Dodik kaže da je, ako ovako mogu da nad teritorijom BiH nadleću razne strane letelice, onda opravdano pitanje opstanka suvereniteta BiH i da to predstavlja još jednu potvrdu o državi pod protektoratom međunarodne zajednice ili nekih organizacija koje nastupaju sa pozicije sile.

"Mi ne možemo da na ovo utičemo, ali izražavamo duboki protest zbog ovakvog grubog kršenja granica BiH. Nije opravdanje ni to da se ovo svrstava u redovne aktivnosti EUFOR-a niti da se opravdava nekim članovima Dejtonskog mirovnog sporazuma", istakao je Dodik.

Predsedništvo BiH, kako je istakao, o ovome nije obavešteno, a nije mu ni poznato da li je neko u BiH upoznat sa tim.

"Krajnje je vreme da se prestane ovako ponašati ili da se ukine ovakva BiH", zaključio je Dodik.

Evroparlemetraci traže sankcije za Dodika

Poslanici Evropskog parlamenta su tokom večerašnje debate o situaciji u BiH pozvali na uvođenje sankcija onima koji podrivaju suverenitet i teritorjalni integritet BiH, a ime srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika pomenuli su u više navrata predstavnici različitih politčkih grupa.

Istovremeno, Evropska komsija upozorila je na suspenziju evropskih inesticija u Republiku Srpsku i pozvala na povratak dijalogu i konstruktivnom agažmanu, kako unutar BiH, tako i na putu zemlje ka EU.

Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH i član grupe Evropske narodne partije Paolo Rangel ocenjuje da je Dejtonski sporazum, koji je vratio mir u BiH, danas ”žrtva secesionističke retorike i aktivnosti, institucionalnih blokada i stranog neprijateljskog mešanja”.

Rangel je dodao da se u BiH u pitanje dovode ”mir, stabilnost i integritet” i poručio da se ne same dozvoliti da se trenutni konflikt Rusije i Ukrajine ”umeša u region”.

”Potrebene su mere, počev od sankcija protiv onih koji čine neustavne aktivnosti u BiH. Savet EU ima mehanizme i primer SAD. Sve što je potrebno sada jeste politička volja”, kaže Rangel.

Predstavnici evropskih Socijaldemokrata ocenjuju da Milorad Dodik koristi rat u Ukrajini da bi ojačao svoju prorusku politiku i da preti da razbije BiH.

Oni pozivaju na ”političke i finasijske sankcije” EU protiv ”Dodika i njegovih snaga”, a u cilju ”odbrane suvereniteta i teritorjalnog integriteta BiH”.

Predstavnica evropskih Socijalista i Demokrata, Tanja Fajon, kaže da rat u Ukrajini predstavlja pretnju za situaciju u BiH i ocenjuje da postoji mogucnost ”novog rata” na toj teritorji.

”Eskalacija nacionalističkih tendencija je pretnja za mir u BiH. Potreban nam je glas mira, a ne rata. Mi smo pozvali na sankcije protiv Dodika, ali mislim da neće bitri konsenzusa u EU jer je Orban protiv toga”, kaže Fajon.

Ona je nagalsila da su narodu u BiH sada potrebni evropska pespektiva i fer izbori.

Predstavnik evropskih Liberala Klemen Grošelj upozorava da evropski mir i stablnost zavise od stabilnosti suseda, a da je secesionizam u BiH 'podsatknut nerešenim teretom poršlosti koji se reflektuje u poricanju genocida'.

On poziva BiH da se suoči sa prošlošću i prevaziđe je zarad budućnosti.

”Potrebna je jedinstvena poruka EU da nema povratka u prošlost za one koji gaje nacionalističke fantazije kao što su Dodik i drugi politički lideri. Treba da uvedemo paket sankcija kako bi ih odvartili od dalje destabilzacije zemlje”, kaže Grošelj.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenjuje da je 2021. godina bila izgubljna godina za BiH gde ”nije bilo napretka na EU putu već samo podela širom zemlje”.

”BiH je potreban konstruktivan dijalog i politička volja svih strana da bi napredovala na EU putu, posebno u izmenjenom međunarodnom kontekstu rata u Ukrajini”, kaže Varhelji.

On je nagalsio da su događaji u Ukrajini ”potvrdili posvećenost BiH EU” i podsetio da se BiH ”uskladilia se stavovima i odlukama EU o Ukrajini”.

Varhelji nagalšava da je EU pokrenula investicioni paket za Zapadni Balkan u vrednosti od 3,2 milijarde evra, a da će deo tog paketa namenjen za projekte u Republici Srpskoj, u vrdnosti od 600 miliona evra biti realizovan tek nakon povrataka pune funkcionalnosti državanih institucija u BiH.

”Više puta sam nagalsio predstavnicima Republike Srpske da postoji hitna potreba za deeskalacijom, izbegavanjem retorke podela i osiguranjem povratka u državene institucije i njihovog potpunog funkcionsinaja. BIH je ključna za budućost regiona čija budućnost leži u EU i umesto da se međusobno spore, zemlja treba da se angažuje na konstruktivnoj EU agendi za dugorčni mir, stablinost i napredak”, zaključio je Varhelji debatu u Evropskom parlamentu.

Izvor: T a n j u g