TV Most

Danas je ponedeljak 17. jun, 169. dan 2019. Do kraja godine ima 196 dana.

1155. - Nemačkog kralja Fridriha I Barbarosu za rimskog cara krunisao je papa Hadrijan IV.

1429. - Francuske snage pod vođstvom Jovanke Orleanke i vojvode od Alensona sustigle su i porazile kod Patea engleske trupe koje su se povlačile posle neuspele opsade Orleana.

1583. - U Londonu je izdata prva polisa životnog osiguranja u svetu.

1812. - Kongres SAD usvojio je deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji zbog nametnutih trgovinskih ograničenja.

1812. - Rođen je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, koji je sjajnim stilom opisao stagnaciju, mrtvilo i dekadentnost ruskog plemstva polovinom 19. veka. Atmosferi apatije i besmisla koja je obuzela rusko plemstvo, suprotstavio je sve snažniji prodor vitalnih duhova mladog građanstva. Ime Oblomov glavnog junaka drugog dela istoimenog romana-trilogije i pojam "oblomovština" postali su sinonimi za apatiju i bezvoljnost. Izvrsnim stilsko-jezičkim i psihološkim postupkom u oblikovanju glavnog junaka, prirodnim dijalogom, mnoštvom detalja koji stvaraju atmosferu i dopunjuju osnovnu poruku dela dočarao je stanje duha karakteristično za visoke krugove ruskog društva njegovog vremena. Ostala dela: romani "Obična priča", "Ponor", eseji "Milion grčeva", "Bolje ikad nego nikad", "Uspomene o Belinskom", putopis "Fregata Palada".

1815. - Britanska armija feldmaršala Artura Velzlija, vojvode od Velingtona i pruske snage feldmaršala Gebharda fon Blihera potukle su kod Vaterloa u današnjoj Belgiji vojsku francuskog cara Napoleona I. Poraz je primorao Napoleona da 22. juna drugi put abdicira, posle čega je zatočen na ostrvo Sveta Jelena u Atlantiku, gde je umro 1821. Postoje špekulacije da je otrovan.

1823. - Posle gušenja ustanka protiv njegove vladavine i gubitka Brazila 1822, kralj Žoao VI poništio je portugalski ustav, na čije ga je proglašenje prisilio pritisak građanske revolucije koja je planula 1820.

1839. - Osnovana je Prva beogradska gimnazija, najstarija srednja škola koja postoji u kontinuitetu u prestonici Srbije. Najpre je imala dva razreda, tri godine docnije pet, a profesori su bili, prvih decenija, po pravilu, Srbi iz Vojvodine. Kroz nju je prošla plejada istaknutih ličnosti srpske istorije, nauke, umetnosti i kulture, uključujući Stojana Novakovića, Milana Milićevića, Slobodana Jovanovića, Petra Kočića, Branu Petronijevića, Veselina Čajkanovića, Aleksandra Belića, Milovana Glišića, Jovana Skerlića, Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića Alasa, Lazu Lazarevića, Stevana Sremca, Mokranjca, Kornelija Stankovića, kralja Petra I Karađorđevića, Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Gavrila Principa, Milana Stojadinovića, Aleksandra Deroka, Momčila Nastasijevića, Mošu Pijade, Svetozara Gligorića.

1868. - Rođen je mađarski regent admiral Mikloš Horti de Nađbanja, koji je od 1920. do 1944. vladao sa zvaničnom titulom "kraljevski regent Mađarske". Mađarsku je uveo u Drugi svetski rat na strani Nemačke i učestvovao je u rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije. Njegove trupe izvršile su neke masovne zločine, najviše na jugu Bačke u Šajkaškoj i u Novom Sadu, nad srpskim civilima. Kao admiral, pred kraj Prvog svetskog rata postao je komandant austrougarske flote i 1918. je ugušio pobunu mornara u Boki Kotorskoj, a 1919. u Mađarskoj je predvodio gušenje komunističke pobune, koju je vodio Bela Kun. Posle drugog svetskog rata utočište mu je pružila Salazarova Portugalija, gde je i umro. Jugoslavija ga je proglasila ratnim zločincem, ali nikada nije izveden na sud.

1881. - Rusija, Austrija i Nemačka potpisale su tajni savez "Ligu tri cara".

1882. - Rođen je bugarski revolucionar i državnik Georgi Mihajlovič Dimitrov, vođa i jedan od tvoraca Komunističke partije Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943. Posle paljevine Rajhstaga 1933, za koju su nacisti pokušali da optuže komuniste, sudio mu je nacistički sud na Lajpciškom procesu. Sjajnom odbranom pretvorio je suđenje u optužbu protiv nacizma, što je imalo izuzetan odjek u celom svetu.

1884. - Rođen je francuski političar Eduard Daladje, potpisnik Minhenskog pakta s Nemačkom 1938, kojim je Adolfu Hitleru omogućeno da okupacijom Sudeta rasparča Čehoslovačku. Između dva svetska rata bio je tri puta francuski predsednik vlade, a u Drugom svetskom ratu interniran je u Nemačku posle okupacije Francuske.

1936. - Umro je ruski pisac Aleksej Maksimovič Pješkov, poznat kao Maksim Gorki, utemeljivač socijalističkog realizma. Najčešća tema njegovog stvaralaštva su ljudi sa takozvanog dna, pobunjenici svih vrsta, izgubljeni i prezreni. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Lenjinom i drugim čelnicima boljševika, kritikujući postupke sovjetskih vlasti. Istovremeno je učestvovao u intelektualnoj obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936, u vreme najveće Staljinove strahovlade, pod okolnostima koje nisu potpuno rasvetljene. Dela: priče, pripovetke i romani "Makar Čudra", "Starica Izergilj", "Maljva", "Konovalov", "Pesma o Sokolu", "Foma Gordejev", "Mati", "Pesma o vesniku oluje","Leto", "Trojica", "Ispovest", "Gradić Okurov", "Čelkaš", "Život Mateja Kožemjakina", "Supruzi Orlovi", "Artomonovi", "Život Klima Samgina", "autobiografska" trilogija "Detinjstvo", "Među ljudima" i "Moji univerziteti", drame "Malograđani", "Na dnu", "Na letovanju", "Deca Sunca", "Varvari", "Neprijatelji", "Vasa Železnova" (dve verzije), "Jegor Buličov i ostali", uspomene "Lav Tolstoj".

1940. - Francuski general Šarl de Gol uputio je iz Londona radio poruku zemljacima širom sveta da se odupru okupaciji Nemačke i predstavio je sebe kao predvodnika "slobodnih Francuza" (onih koji ne priznaju Vladu u Višiju). Njegov proglas je posebno imao odjeka u francuskim kolonijama, malo po malo one su odricale poslušnost Petenovoj Vladi u Višiju i priznavale De Gola.

1940. - Nemačke trupe su zauzele strateški značajnu francusku luku Šerbur.

1942. - Rođen je engleski muzičar Pol Mekartni, član kvarteta "Bitlsi", koji su šezdesetih godina 20. veka postali najpopularniji rok sastav. Posle raspada "Bitlsa" 1972. nastavio je samostalnu muzičku karijeru.

1953. - Proglašena je Republika Egipat sa generalom Muhamedom Nagibom - vođom pobune kojom je 1952. s vlasti zbačen kralj Faruk - kao predsednikom.

1965. - Vazduhoplovni vicemaršal Ngujen Kao Ki, američki štićenik, je preuzeo vlast kao premijer Južnog Vijetnama i pozvao na odlučniji rat protiv oslobodilačkog pokreta Vijetkong.

1968. - Britanski Dom lordova odbacio je odluku laburističke vlade o sankcijama protiv režima bele manjine u Rodeziji.

1972. - Britanski putnički avion tipa "Trajdent" srušio se ubrzo po poletanju iz Londona, što nije preživeo niko od 118 ljudi u letilici.

1975. - Ubici kralja Saudijske Arabije Fejsala u martu 1975, kraljevom sinovcu princu Fejsalu Musaidu, javno je odrubljena glava ispred palate vlade u Rijadu.

1979. - U Beču su Leonid Brežnjev i Džimi Karter potpisali sporazum SALT 2 kojim su se Sovjetski Savez i Sjedinjene Države obavezali da ograniče strateško nuklearno naoružanje.

1987. - Izrael je osudio odluku poglavara rimokatoličke crkve pape Jovana Pavla II da primi u audijenciju predsednika Austrije Kurta Valdhajma, umešanog u ratne zločine nacista tokom Drugog svetskog rata.

1993. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je slanje 7.600 "plavih šlemova" u šest gradova u Bosni i Hercegovini.

1996. - Savet bezbednosti UN stavio je van snage zabranu izvoza teškog naoružanja bivšim jugoslovenskim republikama.

1996. - Benjamin Netanjahu je preuzeo dužnost predsednika vlade Izraela kao najmlađi šef vlade u istoriji te zemlje, posle izborne pobede njegove desničaske koalicije.

1997. - Turski premijer Nedžmetin Erbakan, prvi islamista u istoriji moderne Turske na čelu vlade, podneo je ostavku, čemu je prethodio snažan pritisak tradicionalno sekularnog turskog armijskog vrha.

2004. - Šefovi država ili vlada 25 članica EU usvojili su u Briselu prvi ustav EU, uz dogovor da dokument stupi na snagu pošto ga ratifikuju sve zemlje članice.

2004. - Velika Britanija je dodelila počasnu titulu viteza lovcu na naciste Simonu Vizentalu, u znak priznanja za služenje čovečanstvu.

2005. - Sudanska vlada potpisala je u egipatskom glavnom gradu Kairu mirovni sporazum sa jednom od najvećih opozicionih grupa, Nacionalnom demokratskom alijansom (NDA) s namerom da okonča 16-godišnji sukob u kojem je poginulo više od dva miliona ljudi, a oko četiri miliona je bilo primorano da napusti svoje domove.

Izvor: Танјуг