TV Most

Danas je petak, 5. oktobar, 278. dan 2019. Do kraja godine ima 87 dana.

1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, u kojoj je španska ratna mornarica gotovo uništena.

1857 - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku. Školu je šef beogradske policije ubrzo zabranio s obrazloženjem: "Na tužbu roditelja da izvodite takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se rad", ali je ministar prosvete, čiji je sin pohađao tu školu, stavio zabranu van snage.

1880 - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, tvorac francuske operete. Kroz njegovu muziku zabavnog karaktera provejavala je satira društvenih odnosa u francuskom Drugom carstvu (vreme Napoleona III). Napisao je stotinak opereta. Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi", "Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera "Hofmanove priče", putopis "Ofenbah u Americi", autobiografska studija.

1897 - Održano je prvo biciklističko prvenstvo Srbije (tada se govorilo velosipedsko) na inicijativu brojnih klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo "Prvo srpsko velosipedsko društvo" iz Beograda. Trka je održana na stazi Beograd - Smederevo - Beograd, i imala je međunarodni karakter pošto su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u Austrougarskoj. Pobednik je bio Đorđe Popara (prvi srpski biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima, pribavljen u Trstu). Stazu je prešao za 5:13,25 časova. Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja "Prvog srpskog velosipedskog društva" 1884. Trećeplasirani je bio Vladislav Ribnikar, potonji osnivač lista "Politika".

1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II (iz dinastije Braganca) proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1917 - Rođena je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na mnoštvo jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, do 1958. kada je publikovan roman "Freska". Dobitnica je niza priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske književne nagrade.

1938 - Predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš podneo je ostavku zbog Minhenskog sporazuma, kojim su zapadni saveznici Velika Britanija i Francuska prepustile njegovu zemlju nacističkoj Nemačkoj, i otišao u izbeglištvo.

1947 - U Varšavi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro ili Kominform) sa središtem u Beogradu. Zaključeno je da je zadatak Informbiroa "organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na osnovu uzajamne saglasnosti". Informbiro je raspušten 1956.

1954 - Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona "B" i manji deo zone "A", a Italiji veći deo zone "A". Dve susedne zemlje su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu preuzela je i obavezu da održava slobodnu luku u Trstu.

1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

1970 - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično postao šef države.

1988 - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je uklonjen predsednik Salvador Aljende.

1994 - U Švajcarskoj su u zgarištima pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca", koji su očito umrli u obredima masovnog samoubistva.

1998 - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku impičmenta u istoriji protiv predsednika SAD.

2000 - U Beogradu su se dogodile masovne demonstracije stotina hiljada demonstranata, od kojih su mnogi iz unutrašnjosti Srbije doputovali konvojima kamiona, autobusa i automobila, što je dovelo do promene režima.

2003 - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

2005 - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25 osoba, a više od 80 je ranjeno.

2011 - Umro je Stiv Džobs, kompjuterski mag, osnivač kompanije Epl (Apple). Džobs je bio jedan od simbola informatičke revolucije. Još kao srednjoškolac počeo je da se bavi računarskim tehnologijama a studije je napustio potpuno razočaran. U prvi posao ušao je sa svega 1.000 dolara kapitala i već tokom prve godine rada njegova kompanija inkasirala je oko 140 miliona dolara.

2013 - U Tripoliju, Libija, američke specijalne jedinice uhapsile se Abu Anas al-Libija, vođu Al Kaide u toj zemlji, za kojim je godinama trajala potraga.

2016 - Antonio Gutereš izabran je za novog generalnog sekretara UN. Prethodno, Gutereš je bio visoki komesar UN za izbeglice, počev od juna 2005. do decembra 2015. Predsednik vlade Portugalije bio je od 1995. do 2002, a početkom 2000-ih obavljao je funkciju predsednika Evropskog saveta. Mandat generalnog sekretara UN započeo je januara 2017.

Izvor: Танјуг