TV Most

Danas je subota, 26. oktobar 2019. Do kraja godine ima 66 dana.Na današnji dan 1893. godine rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i u Beču i Parizu. Osim književnog rada bavio se profesurom, žurnalistikom, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije). Većinom se nalazio pri diplomatskim predstavništvima na strani.

Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle se preko Lisabona zaputio u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim. Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću", "Kap španske krvi", "Kod Hiperborejca", "Roman o Londonu", pesme "Lirika Itake", "Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska", "Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka Kotorska". Po povratku u Beograd objavio je "Embahade".

1685- Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je više od 550 kompozicija za čembalo, čuvenih sonata u jednom stavu, takozvanog Skarlatijevog sonatnog oblika, upotrebljavajući novu tehniku s briljantnim rezultatima. Razvio je bogatu čembalističku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u Španiji i Engleskoj.

1759- Rođen je francuski revolucionar Žorž Žak Danton, vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji, koji je 14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu Bastilju. Kao sve vođe revolucije bio je principijelan protivnik monarhije, ali se protivio revolucionarnom teroru, zbog čega se sukobio s vođom jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se za sporazum s krupnom buržoazijom i za mir sa Engleskom. Bio je ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije, a u kritičnim situacijama je lično predvodio borbu zbog čega je bio popularan. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je 1794. optužio za pokušaj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.

1826- Rođen je mađarski političar Lajoš Močari, osnivač i predsednik opozicione Nezavisne stranke Mađarske, dugogodišnji poslanik i borac za ravnopravnost svih narodnosti Ugarske. Bio je poslanički kandidat srpskih radikala, trijumfalno dočekivan u Novom Sadu i drugde u Vojvodini.

1842 -Rođen je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.

1863- U Ženevi je počela četvorodnevna međunarodna konferencija 14 zemalja na kojoj je osnovan Crveni krst i objavljeni principi koji su 1864. poslužili kao osnova za usvajanje Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata.

1896- U Adis Abebi je potpisan mirovni sporazum Italije i Etiopije. Italija je tada pokušala da osvoji Etiopiju ali je strahovito poražena u bici kod Adue. Mirovni sporazum potpisan iste godine u Adis Abebi označio je priznanje suverenosti drevnog etiopskog carstva od strane Italije.

1905- Tokom neuspele revolucije u Rusiji, radnici su u Petrogradu osnovali prvi Sovjet.

1905- Švedski kralj OskarIIpriznao je i formalno suverenost Norveške, odnosno odrekao se prava na presto te zemlje, na osnovu dogovora u Karlštadu. Do tada Norveška se nalazila u personalnoj uniji sa Švedskom. Na presto Norveške stupio je pod imenom Hakon VII, princ Karl iz danske kraljevske porodice. Do Napoleonovih ratova Norveška se nalazila pod Danskom, a od 1815. pod Švedskom.

1916 -Rođen je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista u maju 1981. izabran za predsednika Francuske, ostavši na tom položaju 14 godina. Rođen je u izrazito konzervativnoj duboko religioznoj porodici. Od mladalačkog desničarskog stava vremenom je postao neprikosnoveni čelnik francuskih socijalista. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme nalazio se u aparatu vlade maršala Petena, a potom je postao jedan od predvodnika francuskog Pokreta otpora. U svetu politike upadljivo se izdvajao i činjenicom da je bio retko učen i istančan intelektualac. Bio je ministar u nizu vlada, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju Francuske, da bi počev od 1981. tokom dva mandata bio predsednik Francuske.

1917- Brazil je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

1919- Rođen je iranski šah (car) Mohamed Reza Pahlavi, monarh Irana od 1941. do 1979. kada je zbačen u pobuni islamista pod vođstvom ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vladao je autokratski, što je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristajući na politiku predsednika vlade i vođe Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljujući intervenciji vojske organizovanoj uz snažnu podršku SAD. Posle njegovog zbacivanja januara 1979. monarhija je ukinuta i u Iranu je uvedena neka vrsta islamske teokratije.

1921- Na smrt vešanjem je osuđen član komunističke terorističke organizacije "Crvena pravda" Alija Alijagić, koji je 21. jula 1921. ubio ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorada Draškovića. Povod za atentat bio je Zakon o zaštiti države uperen protiv komunista, poznat kao "Obznana", donet krajem 1920. kojim je komunistička delatnost zabranjena kao teroristička i antidržavna.

1955- Skupština Austrije je, dan posle odlaska poslednjih savezničkih okupacionih vojnika, proglasila Deklaraciju o stalnoj neutralnosti te zemlje.

1961- Švedska kraljevska akademija donela je odluku da srpskom piscu Ivi Andriću dodeli Nobelovu nagradu za književnost, za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad. U najužem izboru su se tada, pored Andrića, nalazili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija. Nagrada mu je dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961. na prigodnoj svečanosti, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

1961- Umro je Milan Stojadinović, srpski političar, ekonomski stručnjak, univerzitetski profesor. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postaje 1914. a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu je od 1918. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora. Osnivač je Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Biran je za poslanika 1923, 1925, 1927, 1935. Bio je član Senata. Na insistiranje Britanije smenjen s mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju a ubrzo je prognan. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik, i član upravnih odbora: Radio-Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika, Izdavačkog koncerna "Vreme", predsednik "Rotari" kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo od Drugog svetskog rata do smrti 1961. izdavao je list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio je savetnik argentinskih vlasti. Aktivno se bavio publicistikom, autor je autobiografske knjige: "Ni rat, ni pakt".

1972 -Umro je rusko američki konstruktor aviona i helikoptera Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije, koji je helikopter konstruisao još 1908. a 1913. prvi je izgradio avion s više motora. Njegove velike letelice su ga proslavile u Prvom svetskom ratu, posebno avion "Ilja Muromec" s četiri motora po 55 konjskih snaga. Posle emigriranja u SAD nastavio je da konstruiše višemotorne avione za interkontinentalne letove, a izradi helikoptera se vratio 1939. usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i kasnije.

1976 -Generalna skupština UN je jednoglasno osudila aparthejd i pozvala vlade zemalja članica da zabrane sve kontakte s Transkejom (bantustan-rezervat, koji je tada formalno proglašen za nezavisnu državu).

1979- Predsednika Južne Koreje Park Čung Hija je ubio šef njegove bezbednosti Kim Je Kju.

1994- Izrael i Jordan su potpisali sporazum, kojim je posle 40 godina formalno okončano ratno stanje između dve susedne zemlje.

1995- Na Malti je ubijen vođa palestinske terorističke islamske organizacije "Islamski džihad" Fati Škaki, koji je planirao mnoštvo napada u kojima su ubijene desetine Izraelaca.

1998- Predsednici Perua i Ekvadora potpisali su formalnu deklaraciju kojom je rešen pogranični spor dveju južnoameričkih zemalja, nastao još početkom 19. veka, zbog kojeg su više puta ratovale.

2000- Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni član Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

2002- Pripadnici ruskih specijalnih snaga upali su u moskovsko pozorište "Dubrovka" i likvidirali svih 50 čečenskih terorista koji su punih 60 časova držali oko 800 gledalaca kao taoce uz pretnju da će podići u vazduh i sebe i sve prisutne ukoliko ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i ne povuku se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorište ruskih snaga bezbednosti poginulo je 128 talaca i 50 terorista.

2004- Izraelski Kneset (skupština) odobrio je plan predsednika vlade Arijela Šarona o povlačenju izraelskih naseljenika iz pojasa Gaze i delova Zapadne obale, okupiranih 1967.

2007- Okružni sud u Beogradu rehabilitovao je Slobodana Jovanovića, stručnjaka za ustavno pravo, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednika Srpske kraljevske akademije i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, jednog od najvećih i najplodnijih srpskih istoriografa i pravnih stručnjaka.

2013- Nacionalna aviokompanija Er Srbija započela je rad prvim letom aviona Erbas A 319 sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" za Abu Dabi.

Izvor: Танјуг