TV Most

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da za Beograd nisu prihvatljivi nikakvi novi predlozi o Zajednici srpskih opština (ZSO) već formiranje ZSO u skladu sa dogovorom postignutim u Briselu.

Drecun je, komentarišući izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon da Priština ima predlog za primenu sporazuma o ZSO i da neće odustati od svojih pozicija, rekao da ona nije pozvana da govori o tome jer nije učesnik procesa dijaloga između Beograda i Prištine niti ima osnov po kojem može da se, kako kaže,'petlja' u to.

"Fon Kramon vodi 'rekla-kazala' politiku i bavi se neproverenim glasinama. Mesto gde treba da se razgovara o tome je Brisel, kada se sastanu delegacije Beograda i Prištine", rekao je Drecun za T a n  j u g.

Naglasio je da niko ne može da nudi nove predloge o ZSO već da treba do kraja sprovesti ono što je, kako kaže, prištinska strana prihvatila kao svoju obavezu sa prvim Briselskim sporazumom za šta, dodaje, nema političke volje u Prištini.

"Sada smo u fazi kada bi trebalo usvojiti statut ZSO i formirati zajednicu. Očgledno je da Priština to ne želi, a ne znam zašto bi se u sve to petljala Fon Kramonova sa najavama nekih mogućih predloga", naveo je Drecun.

Podsetio je da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti najpre predlagao ZSO bez izvršnih nadležnosti, a da je nakon toga negirao postojanje Briselskog sporazuma navodeći da Priština neće realizovati ZSO jer je to protivno tzv. ustavu Kosova.

"Time je jasno poništio Briselski sporazum. Neće da razgovara o ZSO i želi da preusmeri dijalog u pravcu tzv. međusobnog priznanja što za Beograd nije prihvatljivo", kazao je Drecun.

Komentarišući govor predsednika Aleksandra Vučića, posle polaganja zakletve, da će KiM biti ključno političko pitanje za Srbiju i da će i Zapadu biti važnija tema, te da moramo da tražimo kompromisno rešenje za to pitanje, Drecun je kazao da Beograd nudi kompromis i razgovor o tome kako će izgledati budućnost KiM, ali da se ne primećuje spremnost za kompromis na prištinskoj strani.

"Znamo šta Albanci žele, ali oni nikako neće da shvate šta mi želimo i gde su naše crvene linije, a to je da ni po koju cenu nećemo priznati samoproglašenu državu Kosovo, ali smo spremni da tragamo za rešenjem buduće pozicije Kosova kao sastavnog dela Srbije", rekao je Drecun.

Međutim, kako kaže, prostor za kompromis se trenutno maksimalno zatvara jer Kurti, ohrabren stavovima velikih zapadnih država, insistira samo na međusobnom priznanju.

"Ali mi nudimo kompromis, da razgovaramo kako će izgledati budućnost KiM. To će u narednom periodu biti najaktuelnije uz konstantan pritisak na Srbiju da se dođe do tzv. međusobnog priznanja. Sa tim ćemo biti suočeni, to je rekao i predsednik Vučić, ali je rekao i da ćemo braniti naš suverenitet i teritorijalnu celovoitost", rekao je Drecun i dodao je jasna poruka da rešenje za KiM treba tražiti u okviru teritorijalne celovitosti Srbije, a ne izvan toga.

Ističe da pokušaj da se nametne navodna nezavisnost Kosova koju bi priznala Srbija, nije rešavanje problema i smatra da bi prihvatanje nezavisnosti generisalo novi problem u budućnosti i verovatno nove sukobe.

Naveo je da su principi međunarodnog prava potpuno urušeni zbog rata u Ukrajini, ali da je srpska strana upozoravala da će kosmetski slučaj biti presedan na koji će se mnogi u svetu pozivati, tamo gde postoje separatistički pokreti.

"Međutim, zapad nas je uveravao i pokušavao da nametne tezu da je to jedinstven slučaj i da ne može da se poredi sa drugima. Vidimo da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da može da se poredi, odnosno da ako je Zapad mogao da prekrši međunarodno javno pravo na nagrublji način i to kao stalna članica SB UN, misleći na SAD, zašto osporavaju pravo drugima da se pozivaju na taj presedan", rekao je Drecun.

Dodao je da je, iako zapad pokušava da pokaže da je samoproglašeno Kosovo jedinstven slučaj, svima u svetu jasno da nije tako.

"Oni to ne mogu da urade. Mogli bi kad bi nas naterali da priznamo Kosovo i da im otvorimo vrata za članstvo u UN. onda bi rekli: vidite da nije isto. ovde ništa nije rešeno nasilno već su se dogovorili", kazao je Drecun.

Kako kaže, zaboravlja se terortistička OVK i nasilje koje je sprovodila, kao i nelegitimna agresija NATO-a 1999.godine, brutalno etničko čišćenje koje je sprovedeno.

"Sve je postignuto nasiljem, ali to je politika zapada, imaju takve stavove, ali mi ćemo se boriti protiv toga", naveo je Drecun.

Izvor: T a n j u g