TV Most

Crnogorska vlada usvojila Predlog zakona o slobodi veroispovesti i uputila ga je u dalju proceduru, a predsednik države Milo Đukanović kaže da se donošenjem tog zakona stvaraju pretpostavke da se vlast ozbiljnije posveti rešavanju crkvenog pitanja.

Đukanović potvrđuje da je reč o "osetljivoj temi", ali i ističe da vlast u Crnoj Gori neće dozvoliti nikome da se bahati i da, kako je rekao, "potkopava državu krijući se iz mantije i krsta".

“Verujem da to značajno može doprineti regulisanju brojnih pitanja u toj, kako kaže, osetljivoj sferi. Nažalost, za to nema gotovih modela. Naše političko polazište je da svako novo rešenje mora slediti osnovni cilj: prevazilaženje nasleđenih dubokih podela u crnogorskom društvu”, naveo je Đukanović.

Crogorski predsednik je u intervjuu podgoričkim Dnevnim novinama rekao da računa na posvećenost svih političkih i crkvenih subjekata da se u dobroj veri i nameri dođe do održivog rešenja, u najboljem interesu svih naših građana, i države i crkve.

“Nećemo naravno dozvoliti nikome da se bahati po Crnoj Gori, i da potkopava našu državu, krijući se iza mantije i krsta”, zaključio je Đukanović.

Pored Mitropolije crnogorsko primorske u Crnoj Gori već dugi niz godina deluje kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva, a sporovi, pre svega, oko imovine su poslednjih godina učestali. Osim toga pojedini objekti, kao što je mala crkva na Rumiji, kod Bara i krstionica na Ostrvu cveća, kao i još neki objekti u vlasništvu Mitropolije crnogorsko primorske SPC su ugroženi, jer im preti rušenje zbog navodno bespravne gadnje. 

Pitanje Pravoslavne crkve u regionu, pa i u Crnoj Gori, bavio se i Sveti arhijerejski Sabor SPC, na ovogodišnjem majskom zasedanju. U saborskom saopštenju je konstatovano da su, kako je navedeno, animoznost i diskriminacija u odnosu na SPC prisutne, u većoj ili manjoj meri, gotovo svuda - u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji.

Naročito, dodaje se, u Crnoj Gori, gde je nedavno, kako je navedeno, potvrđen antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama.

"Tim nacrtom zakona se specijalno i namerno diskriminišu Eparhije crnogorsko-primorska i budimljansko-nikšićka, a predviđa se čak i otimanje svetih hramova i njihovo proglašavanje za vlasništvo države", stoji u saopštenju.

Sabor je zaključio da takva rešenja ukidaju neotuđivo pravo građanina na slobodu veroispovesti i savesti i predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje crkvene poslove. Tu su, konstatuje se, i pokušaji nasilnog oduzimanja svetinja u korist kanonski i realno nepostojeće „Crnogorske Pravoslavne Crkve" i pretnje da će biti srušene pojedine bogomolje (crkva na planini Rumiji i krstionica na Prevlaci).

"Naravno, svuda - i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, i drugde - ima ne malo časnih pojedinaca i čitavih zajednica i organizacija koje se zalažu za pravdu i slobodu svih", navedeno je u saopštenju.

Izvor: T a n j u g