TV Most

Zapadni Balkan je sve bliži formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, piše danas Dojče vele ( DW ) uz konstataciju da za sada jedino Crna Gora nije podržala taj akcioni plan dok sve ostale ekonomije u regionu jesu - Srbija, Severna Makedonija, KiM, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Reč je o akcionom planu za period 2021-2024, kojim se za ovaj region planira uvođenje četiri slobode na kojima počiva Evropska unija: sloboda kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

Podseća se da ekonomije regiona, uz dodatak Moldavije, duže od decenije već sarađuju na ekonomskom planu kroz CEFTA sporazum (Central European Free Trade Agreement) .

Kroz ovaj sporazum, navodi DW, Srbija već godinama ostvaruje visok spoljnotrgovinski suficit. Prema zvaničnim podacima, samo tokom 2019, Srbija je u zemlje CEFTA izvezla robu u vrednosti od 3,06 milijardi evra, a uvezla za 978,7 miliona evra.

Uz Srbiju, i Albanija beleži trgovinski suficit sa zemljama CEFTA, znatno manji (izvoz 417,6 miliona evra, uvoz 361,7 miliona), dok, na primer, u ovim trgovinskim odnosima Crna Gora ima deficit veći od pola milijarde evra, piše dalje.

Šta će se promeniti mini Šengenom u odnosu na postojeću saradnju kroz CEFTA? I koje će privredne grane biti na najvećem dobitku, ako se zbilja u regionu uspostave pomenute četiri slobode?

Sagovornici DW-a saglasni su da je turizam jedna od privrednih grana koja bi najbrže mogla da profitira od uspostavljanja novih pravila, a s druge strane, skeptični su zbog neizbežnog upliva politike tamo gde joj nije mesto, navodi se u tekstu.

„Uključivanje BiH u mini Šengen je pozitivna stvar – na taj način će ekonomija BiH dobiti sigurnije tržište i mogućnost da dokaže svoju konkurentnost, sposobnost na jednom prostoru, kojeg bi bilo teže osvojiti", kaže za DW Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.

Šain podseća da je reč o prostoru na kojem je BiH pre raspada SFRJ pravila puno bolje rezultate nego danas.

„Šta će prosperirati? Sve ono što je komparativna prednost svake od članica mini Šengena. Na prvom mestu to je turizam, bolje iskorišćavanje postojećih kapaciteta i uvezivanje nekih proizvodnih lanaca, poput auto-industrije, prehrambene industrije", navodi on i dodaje da je vizija tog udruživanja međusobna saradnja s ciljem izvoza zajedničkih proizvoda na treća tržišta.

„Uzmimo, recimo, drvnu industriju. Veliki svetski gigant, poput IKEA-e, traži od BiH više nego što ona može da ponudi. Imamo sirovinu, imamo znanje, iskustvo, zašto se ne bi svi udružili i sarađivali sa takvim gigantom kao što je IKEA? Tako i u sferi auto-industrije, poljoprivrede, turizma… Samo treba pustiti stručnjacima, neopterećenim prošlošću i politikom, koji će naći najracionalnija rešenja", kaže Šain.

Arben Malaj, nekadašnji ministar ekonomije Albanije i poslanik u albanskom parlamentu, sada predsednik Instituta za javnu politiku i dobro upravljanje, ocenjuje da je veoma važno da se vidi da li će ovaj sporazum delovati „kao stanica na kojoj naše zemlje moraju da čekaju, ili je to zapravo kolosek koji ubrzava tok integracije naših zemalja sa EU".

„CEFTA se često suočavala sa izazovom necarinskih barijera, gde su se iznova javljali neki trgovinski ratovi. Tako je pozitivni efekat približavanja i ujednačavanja zakonodavstva sa EU i smanjenja carina, zaustavljen necarinskim barijerama koje neguju interese određenih preduzeća", kaže Malaj.

Predočava da je, kada je reč o počecima EU, bilo potrebno pet godina od završetka Drugog svetskog rata da se gubitnici i pobednici ujedine ekonomskom saradnjom i integracijom radi smanjenja i uklanjanja sukoba i ratova, a Zapadni Balkan je, kaže, i nakon 20-30 godina od verskih i etničkih sukoba još uvek u strahu.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da ovakav sporazum, ako uspe, pruža velike mogućnosti, ali da trenutno neće značiti mnogo jer većina ovih ekonomija "nisu bile upućene jedne na druge, niti imaju zajedničke projekte ili infrastrukturu".

Ujedno, vidi kao problem nerazumevanje ljudi da ekonomija treba da bude na prvom mestu.

„To je naš osnovni problem, što ljudi ne razumeju da je politika jedno, istorija i prošlost drugo, a ekonomija treće i da je ekonomija za većinu ljudi najbitnija. Lepo je da sam ja ponosni Srbin, ali od toga se ne živi, čivi se od ekonomije. A mi na Balkanu imamo tu iracionalnost da ne poređamo stvari po redosledu po kojem idu i ponašamo se suprotno sopstvenim interesima. Ovo je napredak, koji daje mogućnosti. A da li ćemo mi te mogućnosti iskoristiti, to je druga stvar", kaže Savić.

On, uz turizam i trgovinu, kao potencijalne dobitnike ovog sporazuma vidi i poljoprivredu, građevinarstvo, saobraćaj…

„Kad krene neka saradnja, to je na početku stidljivo i samo ono gde nema nikakvih problema i gde postoji interes. Međutim, kada ljudi sednu, počnu da razgovaraju, pa traže mogućnosti, videće da je mnogo lakše da se, umesto izvoza u Zapadnu Evropu, gde su mnogo teži uslovi, rezultat postigne u međusobnoj trgovini", navodi Savić.

Po njegovom mišljenju, problem su glave jednog broja ljudi, koji vide kao problem ili čak izdaju to što se razgovara sa Albanijom ili KiM.

Izvor: Танјуг