TV Most

Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o vladavini prava kostatuje da je Srbija ostvarila napredak u mnogim oblastima, ali i dodaje da postoje određena kašnjenja.

"Moraju se ubrzati reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija, domaćeg postupanja sa ratnim zločinima i borbe protiv organizovanog kriminala”, stoji u tzv. ”non pejperu” u koji je Tanjug imao uvid.

Evopska komisija je u ovom redovnom šestomesečnom izveštaju o vladvini prava u Srbiji obaveštava zemlje članice o napretku ostvarenom u okviru poglavlja 23 i 24 odnosno reformskom doprinosu Beograda u oblastima pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti.

Na samom početku izveštaja ukazuje se da je pandemija COVID-19 stvorila ”dodatne izazove i objektivna kašnjenja” u radu Srbije na programu vladavine zakona.

Kada je reč o poglavlju 23, Evropska komisija navodi da je reforma Ustava, koji ima za cilj jačanje nezavisnost i odgovornost pravosuđa u Srbiji, ”zaustavljena” do izbora planiranih za 21. jun.

Dodaje se da proces ustavne reforme treba nastaviti na transparentan i sveobuhvatan način što je pre moguće.

Komisija tu napominje i da je došlo do samanjivanja zaostataka koji su postojali u starim izvršnim predmetima i rada na usaglašavanju sudske prakse.

Evropska komisija konstatuje da se u Srbiji priprema stupanje na snagu novog zakona o sprečavanju korupcije i jačaju kapaciteti Agencije za borbu protiv korupcije.

"Grupa država protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) tek treba da proceni ovo zakonodavstvo. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti mora biti dodatno izmenjen kako bi se u potpunosti uskladile sa svim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS / ODIHR)", navodi se u tekstu izveštaja.

Komisija konstatuje da uvođenje posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u Višim tužilaštvima počinje da daje rezultate i da raste broj prvostepenih presuda nakon krivičnih gonjenja specijalnih odeljenja.

"Međutim, uticaj na slučajeve korupcije na visokom nivou još nije opipljiv”, naglašava se u izveštaju.

Evropska komsija ocenjuje da je Srbija usvojila novu medijsku strategiju u januaru 2020. godine sastavljenu na ”transparentan i inkluzivan” način.

Istovremeno, ukazuje se na ozbiljna kašnjenja u usvajanju zakona o ombudsmanu, anti-diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i maloletnim prestupnicima.

”Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, a potrebno je ojačati ukupno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja uključujući i primenu zakona u praksi”, ocenjue Evropska komisija.

Dodatno, poziva se na veću transparentnost kako vlasništva medija u Srbiji tako i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou.

Kada je reč o poglavlju 24, Evropska komisija navodi da je Srbija preduzela ”reformske korake u mnogim oblastima” kao što su upravljanje granicama, postupci za azil i integracija osoba kojima je azil odobren.

”Preduzeti su koraci i u borbi protiv terorizma i pranja novca uz usvajanje novih strateških dokumenata koji se tiču saradnje u oblasti borbe protiv trgovine drogom i pravosudne saradnje”, navodi se u izveštaju Komisije.

Dodaje se da se od Srbije očekuju još bolji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i u proaktivnijim pristupom u finansijskim istragama, oduzimanju imovine i zaplenama.

U zaključku se navodi da Srbija sprovodi akcione planove koji su usvojeni u julu 2016, pre otvaranja pristupnih pregovora o poglavljima 23 i 24, ali i da se još uvek radi na reviziji akcionih planova u cilju ispunjavanja prelaznih merila koje je EU odredila za ova dva poglavlja.

Zemlje clanice EU bi na osnovu ovog izvešatja trebalo da procene da li je Srbija spremna da do kraja juna otvori još jedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima o članstvu.

Do danas, Srbija je otvorila 18 od ukupno 35 pregovarčkih poglavlja.

Izvor: Танјуг