TV Most

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova usvojio je danas preporuke za Zapadni Balkan.

Preporuke predstavljaju poziciju EP kada je reč o nastavku politike proširenja, a pozivaju na veće angažovanje sa zemljama Zapadnog Balkna, borbu protiv korupcije, promociju pomirenja u regionu, kao i na uspostavljanje adekvatnog finansiranja zemlja u procesu pristupnja EU.

Peporukama i usvojenim amandamnima ukazuje se na mogućnost paralelnog odvijanja procesa unutrašnje reforme i proširenja EU i definiše konačan cilj procesa pristupanja.

”Mora se osigurati da poboljšana metodologija podržava punopravno članstvo kao konačni cilj i da EU postavi jasna pravila i kriterijume kojih će se pridržavati kao bi povratila kredibilitet”, stoji u preporukama.

Nacrt preporuka je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula u susret samitu EU Zapadni Balkan, koji je zbog pandemije Kovid-19, pomeren sa maja na njaverovartnije kraj juna.

Teskt preporuka Evropskog parlamenta podržava neke od ideja koje je Evropska komisija već predstavila u novoj metodologiji procesa pristupnja kao što je otvaranje poglavlja u klasterima kako bi se ”grupisanjem tema i politika osigurale, ali i moguće ubrzale, konkretne reforme”.

Istovremeno, traži se i snažniji mehanizam uslovljavanja, odnosno reverzibilnost procesa pristupnja.

”Treba razmotriti uvođenja glasanja kvalifikovanom većinom kada je reč o procesu pritupnja EU, pri čemu bi se princip jednoglasnosti zadržao u Savetu EU kada se odlučuje o otvaranju, odnosno zatvaranju pristupnih pregovora”, navodi se u tekstu.

Preporuke zahtevaju i jasnija merila uspeha i napretka za svaku pojedinu zemlju kandidata, kao i kontinuiranu evropsku podršku tokom celo procesa.

Uz to, predlaže se da kandidati koji su već u pregovorima o članstvu, Srbija i Crna Gora, mogu da nastave proces i po novoj metodologiji, ako ”sami tako odluče”.

EP traži i veće ”političke podsticaje” za zemlje Zapadnog Balkna i daje podršku postepenom uključivanju zemlja kandidata u EU sektorske politike programe i pre dobijanja članstva.

Insistira se i dalje na postepenom usklađivanju spoljne i bezbednosne politike zemalja u procesu pristupanja sa politikom EU, kao i na uključivanju predstavnika zemalja Zapadnog Balkna u predstojeću Konferenciju o budućnosti Evrope.

Evropski parlament se zalaže i za pomoć zemljama Zapadnog Balkna u prevazilaženju unutrašnjih političkih polarizacija i bojkota rada parlamenata u regionu.

”Treba podržati i izborne reforme kako bi se osigurali slobodni, fer i transprentin izbori u skladu sa međunarodnim standardima”, navodi se u tekstu preporuka.

Evropski parlement posebno ukazuje na važnost da se osude kampanje, pretnje i zastrašivanja novinara i medija, da se takva dela istraže i procesiraju, a novinarima obezbede sigurni uslovi za rad.

”Treba pojačati angažaman EU u rešavanjnu otvorenih bilateralnih pitanja i tražiti od zemlja Zapadnog Balkana da se obavežu na pomirenje i mirno rešavanje dugogodišnjih razmirica”, stav je EP.

Preporuka EP za politiku proširenja i Zapadni Balkan odnose se i na insistiranje na rešavanju ratnih zločins i pitanja nestalih kao i u promociji antidskriminacionih politika u regionu.

Spoljnopolitički odbor podržao je i predlog o nastavku nesmanjenog finanasiranja zemalja u procesu pridruživanja EU.

”Mora se uspostaviti i strateški ekonomski i investicioni plan kako bi se poboljšala kompetitivnost i održiv razvoj zemalja koje su u procesu pristupnja”, zaključuje se u tekstu usvojenom na Spooljnopolitičkom doboru EP.

Izvestilac EP za Zapadni Balkan Tonino Picula ocenjuje da su predlozi ”jasan sigal” podrške koju Parlament daje naporima zemlja u ispunjavanju kritreijuma za članstvo u EU.

”Istovremno, to je i jasan signal naše podrške nastavku procesa proširenja kao jeden od najuspešnijih politika EU”, poručio je Picula.

O predlozima usvojenim na Spoljnoplitičkom odboru glasaće se i na sledećem plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta.

Izvor: T a n j u g