TV Most

Ispunjenje Briselskog sporazuma EU vidi kao kompenzaciju Beogradu za priznanje nezavisnosti Kosova. Razmena teritorija ne bi smela da se dogodi - poručila izvestilac EP za KiM

Pominjanje razmene teritorija kao rešenja za kosovsko pitanje koje bi, kako se spekuliše, Amerikanci bili spremni da razmotre, trgnulo je evropske političare iz dubokog sna, tokom kog su, svakako ne slučajno, smetnuli s uma da se Priština još 2013. obavezala da će formirati Zajednicu srpskih opština, sa specifičnim ovlašćenjima.

Sedam godina, EU nije marila što srpske opštine ne dobijaju šire nadležnosti, ali, kada se povela priča o korekciji granica, i kada se Amerika otvoreno nametnula kao posrednik u pregovaračkom procesu, Briselu se vraća na temu jačanja lokalnih samouprava u srpskim sredinama kao "štihu", dovoljno jakom, da se zauzvrat od Beograda zahteva čak i priznanje tzv. Kosova.

Da se unutar EU razmišlja o ovoj problematičnoj jednačini, nagoveštavaju i stavovi Viole fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za KiM, po kojima je "ideja o razmeni teritorija veoma loša" i koja "ne bi smela da se dogodi u bilo kom obliku". Na drugoj strani, ideja o više nadležnosti opština sa srpskom većinom, za nju je "opcija za razmatranje". Kramonov je u intervjuu agenciji "Dtt-net" izrazila i sumnju da se sa administracijom predsednika Donalda Trampa može postići dugoročni sporazum o stabilnosti.

"Imalo bi smisla dati više vlasti srpskim opštinama, ali to bi definitivno trebalo da bude deo Kosova* kao države. Trajno rešenje će se naći prema nacrtu Ahtisarijevog plana", rekla je Viola fon Kramon.

Po ovoj logici, srpske opštine bi dobile ono što je trebalo da imaju već sedam godina, a da Beograd Prištini prizna nezavisnost. Jer, kao što je poznato, plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija iz 2007, podrazumevao je između ostalog i "nadziranu nezavisnost".

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je predlog Viole fon Kramon pokušaj da se od Beograda uzme "gotovo za veresiju".

"Svakom predstavniku EU bi moralo biti jasno da nikakavo dalje razmatranje tog pitanja nije potrebno, već samo primena postojećih sporazuma od strane Prištine. Beograd nije dužan da učini niti jedan dalji ustupak zarad formiranja ZSO".

Oštre reči Fon Kramonove o politici aktuelne američke administracije prema problemu KiM naš sagovornik tumači ideološkim sukobom levo-liberalnog toka evropske politike sa konzervativnim i suverenističkim stremljenjima Donalda Trampa. One, međutim, odražavaju i frustraciju EU svojom defanzivnom pozicijom na zapadnom Balkanu.

"SAD sa daleko više angažovanih kapaciteta pokušavaju da načine politički proboj po pitanju KiM i eventualnim sponzorisanjem kompromisnog rešenja za odnose Beograda i Prištine prikažu nedostatak moći Brisela i neophodnost političkog prisustva Vašingtona čak i "unutrašnjem dvorištu" EU", zaključuje Starović.

Zeleni protiv Srbije

Navodi iz intervjua nemačke evroposlanice Viole fon Kramon potvrđuju kontinuitet snažne podrške separatističkim politikama i jednostranim merama Prištine koji dolaze sa pozicija izvestioca Evropskog parlamenta za KiM, a koju nimalo slučajno redom zauzimaju istaknuti pripadnici Srbiji nenaklonjene grupacije Zelenih poput Austrijanke Ulrike Lunaček i Slovenca Igora Šoltesa, inače unuka Edvarda Kardelja - ukazuje Starović.

Izvor: Večernje novosti