TV Most

Izbeglička i ukrajinska kriza i referendum u Velikoj Britaniji pokazali su na slabosti funkcionisanja EU, koja od kasnih 1980-tih nije mnogo prisutna u rešavanju međunarodnih problema, naglasio je Asle Toje sa Norveškog Nobelovog instituta u Oslu u uvodnom izlaganju na panelu pod nazivom "Promišljanje EU spoljne politike".

On je istakao da se svi slažu da bi EU trebalo da ima spoljnu politiku, ukazujući da je neslaganje oko toga kako ona treba da izgleda.

Pojedinačne države se suprostavljaju institucijama EU, a građani vladama, istakao je Toje i zaključio da je potrebna veća integrisanost "post-nacionalne Evrope".

On je, u uvodnom izlaganju, preneo da je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini najavila za sledeću godinu novu strategiju spoljne politike.

Kao uspeh spoljne politike EU on je naveo dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod posredovanjem Mogerini.

Ruzbeh Bejker sa Sari Univerziteta u Velikoj Britaniji ocenio je da je politika proširenja i susedstva EU dala razočaravajuće rezultate.

On je predstavio tipologiju zemalja obuhvaćenih tom politkom od 2005. do 2015., među kojima je i Srbija, gde je, kako je naveo, najveći problem korupcija.

Prema njegovim rečima, EU ne treba da napusti politiku proširenja, ali treba da preporuči zemljama da počnu da uvode institucionalne mehanizme direktne demokratije u svoje političke sisteme, kako bi građanske inicijative mogle da menjaju Ustav zaobilazeći korumpirane državne strukture.

Monika Sus iz nemačke Poslovne škole "Hertie" ukazala je da diplomatska služba EU ima mehanizme delovanja koje međutim ne koristi u potpunosti.

Ona je konstatovala paradoks između retoričke podrške članica jačanju spoljne politike EU i uspostavljanju evropske diplomatije sa jedne strane i sa druge, njihove nedovoljne spremnosti da dele nadležnosti sa EEAS i visokom predstavnicom.

Prema njenim rečima, uloga EEAS nailazi na ograničenja naročito kada su "ulozi veliki".

Rafael Marketi sa italijanskog univerziteta LUIS Gvido Karli ukazao je na značaj civilnog društva u sprovođenju evroske politike. Saradnja vlada i nevladinog sektora danas je neminovna, ali u nekim zemljama širom sveta, kako je istakao, takvim organizacijama se često sprečava rad kako bi se ograničio strani uticaj na politiku te zemlje.

Međutim, stranog uticaja ima svuda i to treba priznati, naveo je on. To otvara mogućnosti ali i rizike, zaključio je Marketi.

Ana Izabel Šavier sa portugalskog univerziteta Nova je ocenila da članice EU treba više da se fokusiraju na postizanje konkretnih rezultata nego na novu strategiju. EU mora da deluje efikasnije, preventivnije. Izbeglička kriza sa kojom se suočava EU pokazuje nedovoljnu spremnost članica da pristupe rešavanju bezbednosnih pretnji.

Prema njenim rečima, preispitivanje evropske spoljne politike treba da se osloni na nekoliko faktora kao što su zajedenički principi, jačanje kapaciteta, jasni ciljevi. Ako EU želi da bude strateški igrač treba još dosta toga da se uradi. EU ima zlatnu priliku da se uključi u svetska zbivanja, ali još ne može da do kraja odgovori na izazove. EU ima mehanizme za to, ali ako ne uspe, neće joj više trebati spoljna politika jer će prerasti u običan regionalni blok.

Da bi postala globalni igrač i faktor bezbednosti EU mora da predviđa i predupređuje probleme, zaključila je ona.

Prema mišljenju Jozefa Bature iz Slovačke, članice EU strahuju da bi odricanjem od nacionalne spoljne politike izgubile svoj identitet i uticaj tako da EEAS na najviše prepreka nailazi u diplomatskim institucijama unutar država članica.

EEAS ne treba da zameni nacionalne spoljne politike, rekao je on i objasnio da je EU očigledno potrebna nova strategija koja će pokazati šta Unija može da uradi drugačije i bolje od članca pojedinačno.

Peti Beogradski bezbedosni forum, posvećen temi "Može li Evropa redefinisati sebe?" počeo je danas akademskom debatom, koja se odvija u partnerstvu sa Fondacijom "Fridrih Ebert", na temu "Da li je EU potrebna spoljna politika?".

Cilj organizatora Foruma, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji, jeste da se ponudi odgovor na pitanje kako Evropa, ali i čitav svet treba da se suoče sa izazovima koji, čini se, ruše sve ono što je savremeni svet do sada uzimao kao doktrinu.

Na 5. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji traje do 2. oktobra, biće održano blizu 20 panela i okruglih stolova, a učestvuju brojni regionalni i evropski zvaničnici, te okuplja oko 100 eksperata.

Izvor: Tanjug