TV Most

Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) predstavila je danas specijalni izveštaj o uticaju pandemije korona virusa na vladavinu prava na KiM, a šef Misije Lars Gunar Vigemark pozdravio je rad pravosudnih institucija, ali i konstatovao porast slučajeva nasilja u porodici.

"Obim pandemije nas je sve iznenadio, ali iznenađen sam kako su se kosovske institucije prilagodile ovoj situaciji ozbiljno tretirajući pandemiju. Cilj ovog izveštaja je da pomogne u pronalaženju nekih izazova koje predstavlja pandemija. Povećanje broja slučajeva nasilja je veliki problem, posebno tokom zaključavanja", rekao je on.

Šef jedinice za monitoring Hubert Van Ek Koster rekao je da je pandemija uticala na zakon i red zbog čega je moralo da dođe do prilagođavanja.

"Glavni nalaz odnosi se na procesuiranje hitnih slučajeva i slučajeva sa rizikom od isteka zastarelosti. Drugi nalaz odnosi se na ročišta radi osiguranja prava na zdravlje i smanjenje broja prisutnih na saslušanju, pa je bilo ograničenog broja prisutnih", rekao je on.

U izveštaju se navodi da bi pravosuđe i korektivna služba Kosova, kao i nedavno izabrana vlada i Skupština Kosova, trebalo da iskoriste priliku da preispitaju kako se do sada upravljalo krizom, razmotre naučene lekcije, ali i procene negativan uticaj preventivnih mera, posebno na osetljive grupe, kao što su žrtve rodno zasnovanog nasilja, deca, stariji, osobe sa invaliditetom i siromašna domaćinstva.

Dodaje se da je prekidom pravosudnih aktivnosti zbog pandemije uvedeno takozvano tromesečno pravilo u važećem Zakonu o krivičnom postupku, koje predviđa da se krivična suđenja moraju ponovo pokrenuti ako se ročišta nisu održala tri meseca uzastopno, postalo je primenjivo na gotovo sve krivične predmete u fazi suđenja na Kosovu.

Takođe, zaključuje se da su se u većini krivičnih predmeta koje je nadgledao Eulex, sudovi oslanjali na sudsku praksu da bi osigurali ekspeditivnost suđenja čitanjem svih prethodnih svedočenja iz zapisnika, ali činjenica da ova praksa nije izričito dozvoljena zakonom stvara pravnu nesigurnost i trebalo bi je hitno rešiti, po mogućnosti kroz zakonodavnu akciju.

Zaključeno je i da bi praktična pitanja, poput upotrebe video-telekonferencija tokom suđenja, trebalo da budu propisno regulisana zakonom.

"Da bi se osigurala usklađenost sa standardima ljudskih prava, ograničenja pristupa korektivnim ustanovama, posebno porodične posete, treba da budu jasno propisana relevantnim zakonodavstvom, da ispunjavaju zahteve neophodnosti i srazmernosti i da poštuju rodnu osetljivost", navodi se u izveštaju.

Pored toga, u dokumentu stoji i da bi nadležni organi trebalo da razmotre usvajanje zakona koji omogućavaju, kada je to bezbedno, odlaganje, privremenu obustavu ili ukidanje izdržavanja kazne iz epidemioloških razloga, posebno za osetljive grupe, poput maloletnika i osoba kojima preti razvoj teških simptoma bolesti.

Izvor: Танјуг