TV Most

Evropski parlament je u svom ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, uključio i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji će određivati ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU, saznaje T a n j u g  u Briselu.

Finalni tekst izveštaja o Srbiji, čiji je nacrt podneo izvestilac Vladimir Bilčik, a u koji je uključeno 40 kompromisnih amandmana, biće stavljen na glasanje 14. juna pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta, a zaključno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju EP u julu.

Bilčik je za T a n j u g  izjavio da bi konačni tekst izveštaja o Srbiji još mogao da bude izmenjen do plenarnog glasanja u julu.

Jednom usvojen na nivou celog Evropskog parlamenta izveštaj dobija formu rezolucije koja je po svojoj prirodi neobavezujuća, ali predstavlja političke smernice Srbiji za nastavak puta evrointegracija.

T a n j u g  je imao uvid u finalni tekst izveštaja, koji je u značajnoj meri proširen i pooštren kompromisnim amandmanima, kojim se izražava podrška Evropskog parlamenta ”budućem članstvu Srbije u EU”, ali i podseća da kredibilna perspektiva proširenja zahteva "političku volju, održive napore i reforme" kao i "privrženost evropskim standardima i vrednostima".

”Srpske vlasti se pozivaju da se istinski angažuju u neophodnim reformama i vrate zemlju na pravi put evropskih integracija i time ispune evropske aspiracije Srbije”, navodi se u finalnom tekstu izveštaja.

Najviše amandmana i izmena pretrpeo je deo izveštaja Vladimira Bilčika koji se tiče odnosa Srbije i Rusije pri čemu se napominje da Evropski parlament ”snažno žali” zbog činjenice da Srbija” još uvek nije usklađena sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu” , a novoizabrane vlasti u zemlji se pozivaju da se ”hitno usklade” sa sankcijama protiv Rusije i Belorusije.

”Političke snage u Srbiji pozivaju se da obustave svoje kooperativne odnose sa autoritarnim političkim strankama u Rusiji. Zalažemo se da se dalja pregovaračka poglavlja otvaraju tek kada Srbija preduzima neophodne mere u tom pogledu, kao i u oblasti vladavine prava”, navodi se u jednom od kompromisnih amandmana koji je podnela poslanica Zelenih, Viola fon Kramon.

Viola fon Kramon je zajedno sa poslanikom liberala, Klemenom Grošeljem i nekolicinom predstavnika socijaldemokrata u Evropskom paralamentu, autor najvećeg broja od 439 amandmana koji su podenti na izveštaj o Srbiji, posebno u delu koji se odnosi na saradnju sa Rusijom.

Srbija se kroz finalni tekst izveštaja poziva da se bori i protiv širenja ”dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine, što se odnosi i na medije bliske vladi”.

Evropski parlament poziva Srbiju da ”preispita svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom” i izražava zabrinutst zbog bliske saradnje Srbije sa Kinom i Rusijom u vojnoj i odbranbenoj sferi.

Srbija se poziva da preispita svoje odnose sa Rusijom u odbrambenoj politici i da sve okonča vojne saradnje sa Rusijom, kao što je „regionalni humanitarni centar“ u Nišu.

Usvojenim amandmanima Evropski parlament izražava i posebnu zabrinutost zbog niske podrške koju članstvo u EU ima među građanima Srbije pri čemu se konstatuje da se, prema poslednjim anketama, većina građana Srbije protivi ulaska u EU.

U finalnom tekstu ovogodišnjeg izveštaja, Evropski parlament ponavlja poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

Ponavljaju se i pozivi ”na pravdu” u pogledu protivpravnog rušenja u naselju Savamala u Beogradu, a poziva na istragu u slučajavima Belivuk, i Darko Šaric.

"Naglašavamo da Instrument EU za pretpristupnu pomoć predviđa izmene ili čak suspenzije sredstava u slučaju značajnog nazadovanja ili nedostataka napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u sferi slobode medija”, navodi se u tekstu.

Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

Pozdravljeni su koraci Srbije u ispunjavanju preporuka Saveta Evrope u prevenciji korucije u parlamentu i pravosuđu, ulazak manjinskih grupa u novi saziv Skupštine Srbije, saradnja Srbije sa susedima tokom pandemije i podrška vlasti održavanju Parade ponosa u Beogradu kao ”ključnog trenutka za LGBTI+ zajednicu u Srbiji i regionu.

Izvor: T a n j u g