TV Most

Ukoliko se Briselski sporazum iz 2013. konačno ne primeni ove godine, rizik od neizbežnog sukoba je realan, piše britanski gardijan uz ocenu da bi to izazvalo dalekosežne posledice, ne samo u smislu nove izbegličke krize.

Britanski list u analizi aktuelne političke situacije na Zapadnom Balkanu pod nazivom "Evropa bi trebalo da učini više", navodi da su odnosi Prištine i Beograda, za koji tvrdi da "uživa entuzijastičnu podršku Kremlja i koji odbija da prizna nezavisnost Kosova", najgori u poslednjih 20 godina.

Kako se navodi, prošlog meseca su lokalni sporovi doveli do toga da su nakratko podignute barikade u najsevernijem delu Kosova, koji čine uglavnom etnički Srbi, a kapacitet Evropske unije da posreduje, komplikuje zavisnost Srbije od ruskog gasa i odbijanje Beograda da uvede sankcije Moskvi.

List podseća da je poslednji samit EU-Zapadni Balkan održan početkom decembra prošle godine u Tirani početkom decembra bio prvi samit održan u regionu čije stanovništvo, teži da pripada briselskom klubu, "ali je počelo da sumnja da će se to ikada desiti".

Taj gest, sa konkretnim merama poput uključivanja u Erazmus program EU, – dobro je prošao, navodi list, uz podsećanje da je albanski premijer Edi Rama konstatovao da se "stvari menjaju", dok su drugi lideri pozdravili "nov način razmišljanja". 

Nekoliko sedmica kasnije Bosna i Hercegovina dobila je status zemlje kandidata za članstvo u EU, piše Gardijan i konstatuje da je nasuprot zamoru od proširenja EU, koji je nastupio poslednjih godina, rat u Ukrajini i pokušaj Rusije da proširi svoj uticaj u regionu na račun EU i NATO, obnovio  interesovanje evropskih zvaničnika za Zapadni Balkan.

List ukazuje da je i u Bosni i Hercegovini situacija "sumorna". 

"Moskva daje velikodušnu podršku secesionističkoj agendi nacionalističkog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika. Istovremeno, Kremlj neguje bosanske Hrvate nacionaliste, koji su podjednako odlučni da učvrste i prodube etničke podele sadržane u dejtonskom ustavu zemlje. Visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit, kao da sarađuje na ovom planu, kontroverzno menjajući izborne zakone nakon zatvaranja nacionalnih birališta u oktobru", navodi Gardijan.

U međuvremenu, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, relativno optimističan samit u Tirani usledio je nakon perioda rastućeg razočaranja, pošto su pregovori o pridruživanju EU zastali. 

Ovaj obnovljeni zapadni fokus je preko potreban, ali, s obzirom na mračni kontekst, potrebno je više od toplih reči, ocenjuje britanski list. 

S obzirom na geopolitičke uloge i rastući uticaj kineskih investicija u regionu, EU treba da pojača svoju ulogu zaključuje Gardijan ističući da uspeh antiimigracionih, islamofobičnih partija u zemljama kao što su Francuska i Holandija znači da je proširenje na istok nerealno u doglednoj budućnosti. 

"Bez pristupanja, trebalo bi ponuditi mnogo više u smislu ekonomske pomoći i većeg pristupa tržištu EU. U zamenu za napredak u pitanjima kao što su korupcija, vladavina prava i sloboda izražavanja, istinski angažovan pristup mogao bi da stvori dobru volju neophodnu za smirivanje regionalnih tenzija i podržavanje demokratskih vrednosti. Loša alternativa je dozvoliti strateški vitalnom regionu da gleda na istok koliko i na zapad, osnažujući etnonacionalističke neliberalne snage i unapređujući plan Kremlja u dvorištu Evrope", zaključuje se u tekstu Gardijana.

Izvor: T a n j u g