TV Most

U japanskom gradu Nagasakiju obeležena je 75. godišnjica od američkog nuklearnog bombardovanja u Drugom svetskom ratu.

Gradonačelnik Nagasakija i preživeli tog tragičnog, razarajućeg događaja uputili su apel svetskim liderima da se više angažuju kako bi atomsko oružje bilo zabranjeno u celom svetu, preneo AP.

Zvaničnici i građani svake godine se okupe u Parku mira u Nagasakiju, gde se u 11.02 časova, kada je bačena bomba 9. avgusta 1945. godine, oglase zvona i potom minutom ćutanja oda pošta za više od 70.000 poginulih.

Američki bombarder B-29 bacio je tada bombu nazvanu "Debeli čovek". Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi 500 metara iznad jednog teniskog terena.

"Pečurka" koji je nastao posle eksplozije dostigao je visinu od 16.000 metara. Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada "crna kiša" radioaktivnih čestica.

Prvobitni cilj napada je bio grad Kokura, ali zbog velike oblačnosti i nepogodnih vremenskih prilika, avioni su nastavili prema Nagasakiju, pa su bombe bačene na taj grad, iako je oblačnost bila još veća. Alternativa je bila da se napad odgodi. Pretpostavlja se da je u ovom gradu poginulo između 60.000 i 70.000 ljudi u direktnom napadu ili u nekoliko narednih dana.

Još oko 140.000 ljudi je poginulo kada je tri dana ranije na Hirošimu bačena prva atomska bomba, "Mali dečak". Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su u narednim mesecima i godinama umirali od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom procenjuje se na oko 300.000.

Nuklearni napadi SAD rezultirali su kapitulacijom Japana 15. avgusta. Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.
Mnogi preživeli su oboleli od kancerogenih i drugih bolesti jer su bili izloženi radijaciji i lošim uslovima života u razorenom, posleratnom Japanu.

Gradonačelnik Nagasakija Tomihiza Taue pročitao je mirovnu deklaraciju u kojoj je izrazio zabrinutost zbog nuklearne pretnje.

On je zatražio i od vlade Japana da hitno pristupi sporazumu o zabrani nuklearnog naoružavanja, ocenivši da svetu preti sve veća opasnost od nuklearnog sukoba.

Od tog napada, nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu do 2016, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama položio venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.

Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki bile su prve i dosad jedine takve bombe koje su korišćene u ratu. Ta dva grada postali su važan simbol u borbi za svet bez atomskog oružja.

Izvor: RTS