TV Most

Postoji direktna veza između neuvođenja sankcija Rusiji i ubacivanja međusobnog priznanja između Srbije i Kosova u poslednju rezoluciju Evropskog parlamenta - kaže, između ostalog, u intervjuu za "Blic nedelje" Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj prvi put traži od Srbije da prizna nazavisno Kosovo. To je svojevrsni presedan, ali i povod za intervju. Iskoristili smo priliku i pomenuli i najavljeni samitu o Zapadnom Balkanu, i ujedno se dotakli i drugih podjednako važnih tema, dijaloga Beograda i Prištine i sastava nove Vlade.

Da li je rezolucija Evropskog parlamenta pritisak na Srbiju kako bi što pre uvela sankcije Rusiji?

"Postoji direktna veza između neuvođenja sankcija Rusiji i ubacivanja međusobnog priznanja između Srbije i Kosova u poslednju rezoluciju Evropskog parlamenta, iako Evropski parlament nema nikakve nadležnosti u dijalogu između Beograda i Prištine, niti može da menja pregovarački okvir po kome Srbija vodi pristupne pregovore sa EU, a u kome takva odrednica ne postoji. Ali, ako se niste pridružili restriktivnim merama koje je EU uvela prema Rusiji, a kojima su se pridružile sve evropske zemlje, realno je da očekujete dodatni pritisak oko rešavanja kosovskog pitanja koje je za vas od najvišeg državnog i političkog značaja. Ovo je najobimnija i najoštrija rezolucija Evropskog parlamenta do sada. Glavni uzrok je ruska agresija na Ukrajinu, posledice koje Evropa zbog toga trpi su i nimalo sluha za poziciju Srbije".

Iako nije obavezujućeg karaktera, da li rezolucija može da bude signal da će taj pritisak biti sve jači?

"Ova rezolucija predstavlja izraz većinske političke volje u Evropskom parlamentu, u kome sede ne predstavnici država, već izabrani predstavnici političkih partija. Ne treba potcenjivati njen značaj jer će je mnogi sa važnih mesta pročitati, već treba unaprediti saradnju sa tom institucijom, u kojoj nažalost više ne postoji “Grupa prijatelja Srbije” koja je, iako neformalna, bila važan kanal za komunikaciju između Evropskog parlamenta i Narodne skupštine".

Imajući u vidu našu energetsku poziciju i pitanje Kosova, ali i opredeljenost ka EU, kakav je vaš stav, treba li Srbija da se odredi, i uvede sankcije Rusiji?

"U toku je globalno energetsko prestrojavanje u kome Evropa nastoji da se oslobodi zavisnosti od uvoza ruskih energenata, naročito prirodnog gasa. Pitanje energetske bezbednosti sve više postaje pitanje suvereniteta. Srbija je u nezavidnom položaju jer je već decenijama energetski zavisna od Rusije i vrlo malo je učinila da takvu poziciju promeni. S druge strane, ima i dalje očekivanja da će joj Rusija pružiti podršku oko kosovskog pitanja u Ujedinjenim nacijama, iako Rusija koristi kosovski presedan za ostvarivanje sopstvenih interesa. Tu je i javno mnjenje koje se u ogromnom procentu protivi uvođenju sankcija Rusiji, a istovremeno vrlo dobro zna gde je bolje i čemu treba težiti. Ali, nije samo pitanje da li uvesti sankcije ili ne, nego i cene koju ste zbog toga spremni da platite u oba slučaja. Geografija ukazuje da jasno pripadamo Evropi, a ekonomija šta bi se desilo ako bi se zaustavio proces evropskih integracija".

Pritisci ne jenjavaju, a istovremeno EU ne uspeva da pruži jasnu perspektivu o članstvu Zapadnom Balkanu. Neki analitičari su stava da nas Brisel u stvari i ne želi unutar kruga povlašćenih, već pored, i da zato stiže predlog o formiranju Evropske političke zajednice. Slažete li se sa tim stavom?

"Ako se bude usvojio koncept Evropske (geo)političke zajednice, on mora da se odvoji od politike proširenja jer će se u suprotnom posmatrati upravo kao (prikrivena) alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Sam koncept Zajednice je nesporan, jer kao što kaže francuski predsednik Makron: "Možda ne živimo svi u istoj kući, ali delimo istu ulicu." Ona bi doprinela stabilizaciji kontinenta i popunjavanju geopolitičke i strateške praznine. Sve ideje o tome kako da se prevaziđe paralisanost proširenja na Zapadni Balkan su dobrodošle, ali postoji "slon u sobi", a to je uloga koju su pojedine članice imale ili i dalje imaju u opstrukciji politike proširenja. Otuda ne treba da čudi ni porast evroskepticizma u regionu, ali ni urušavanje kredibiliteta same Unije. Na primeru Severne Makedonije vidi se uzaludnost briselskih obećanja. Promena pravila u odlučivanju i prelazak na dvotrećinsko glasanje oduzelo bi mogućnost blokade kandidata, ali je i to malo verovatno jer članice ne žele da se odreknu prava veta. Možda bi upravo fazna integracija i opipljive koristi pre članstva, čije obrise smo videli u novoj metodogiji po kojoj pregovaraju za sada samo Crna Gora i Srbija, pomogla da se, s jedne strane, smanji otpor prema proširenju, a podstaknu kandidati na ubrzanje reformi i usvajanje evropskih tekovina, s druge".

Šolc je najavio novi samit o Zapadnom Balkanu. Očekujete li da će se na njemu, za razliku od onog koji je održan krajem juna, nešto konkretno desiti po Srbiju i šta bi to moglo biti?

"Taj samit je najavljen za novembar, u okviru nastojanja Nemačke da oživi Berlinski proces koji je svojevremeno takođe od istih analitičara ocenjen kao alternativa članstvu, iako je premostio još jedan zastoj u proširenju Evropske unije nakon prijema Hrvatske. Očekujem konkretne rezultate za Zapadni Balkan, a sve manje od toga obesmišljava takva okupljanja. Bilo bi idealno i da Zapadni Balkan nastupi jedinstveno, ali znamo da to nije moguće iz raznoraznih, prevashodno političkih, a ne racionalnih razloga. Primer kako to treba da izgleda dali su lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije na nedavno održanom samitu".

Spomenuli ste Albaniju, dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, a istovremeno Albanija je zemlja iz koje po Srbiju stižu najpohvalnije poruke. Šta mislite, da li Tirana može da bude prečica do rešenja kosovskog čvora?

"Nema prečica do rešenja, potreban je dogovor Beograda i Prištine i kompromis. Između odbijanja priznanja i zahteva za priznanjem postoji prostor, ali, nažalost, ne i spremnost na kompromis sa prištinske strane. Sve bolji bilateralni odnosi sa Albanijom sigurno mogu da pomognu da se smanji etnička distance i otklone predrasude između Albanaca i Srba. Iako se dijalog Beograda i Prištine odvija uz posredovanje Evropske unije, teško će se postići neki rezultat bez aktivne podrške SAD, kao što je i do sada bio slučaj u rešavanju drugih pitanja u regionu".

Najnovije istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da čak 49,5 odsto građana Srbije smatra da su Sjedinjene Američke Države neprijatelj Srbije, da poseta predsednika SAD Džoa Bajdena ne bi promenila tu situaciju, što su znatno lošije ocene u odnosu na prošle godine. Šta vidite kao uzrok toga?

"Strateški interes Srbije je da ima dobre i partnerske odnose sa SAD i da intenzivno radi na unapređenju bilateralnih odnosa. Percepcija građana je rezultat generalne antizapadne ozlojeđenosti nastale naročito nakon NATO bombardovanja Srbije i priznanja nezavisnosti Kosova od strane SAD i drugih moćnih zapadnih zemalja, ali i antizapadnog narativa koji se decenijama, uz male pauze, ohrabruje i neguje u javnosti".

Očekujemo novu Vladu, šta će nam govoriti promena ministra za EU?

"Ne želim da spekulišem da li će do promene ministra za evropske integracije doći ili ne zato što ne mislim da je to od presudnog značaja za proces pristupanja EU. Najvažnija je angažovanost i posvećenost cele Vlade i administracije u ovom velikom poslu, kao i politička podrška sa najvišeg mesta – od predsednika Republike Srbije".

Izvor: Blic