TV Most

Ostanak mladih suštinsko je pitanje za budućnost Srbije, rečeno je danas na konferenciji o toj temi pod nazivom KONOMS 2019, uz ocenu da je zadatak države i celog društva da stvara ambijent koji će podstaći mlade da ostanu u zemlji, ali i da se vrate iz inostranstva.

Konferenciju je organizovalo udruženje "Inicijativa za ostanak mladih u Srbiji", a otvorio je inicijator tog udruženja i predsednik humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" Arno Gujon, koji je ukazao da su migracije demografski fenomen sa kojim se suočavaju i zemlje regiona, ali i države EU poput Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Poljske...

''Iz tih zemalja mladi odlaze u visokorazvijene zemlje koje su bogatije, ali i sve starije zbog čega 'usisavaju' energiju i snagu iz ostatka sveta. Onaj ko napušta zemlju ne čini to da bi oslabio svoju zemlju, a ojačao nemačku ili švajcarsku ekonomiju, već zato što misli da će mu biti bolje'', rekao je Gujon na konferenciji kojoj su prisustvovali studenti, učenici i profesori iz gradova širom Srbije.

Gujon je primetio da su u Srbiji skloni idealizaciji života na zapadu zbog čega mladima, kako je naveo, treba pokazati realnu sliku života van Srbije.

''Svesniji smo svojih mana, nego svojih vrlina. Mislimo da sve što je dobro u Srbiji postoji i na zapadu, dok za loše stvari u Srbiji kažemo 'to samo kod nas ima'. Nije baš tako'', rekao je Gujon i dodao da je to najbolje uraditi kroz primere onih koji su odlučili da se vrate iz inostranstva i koji se i u Srbiji uspešno bave svojim poslom.

''Želimo da ukažemo na heroje koji treba da budu uzori mladima. Ako uspemo da utičemo na mlade da još jednom razmisle pre nego što spakuju kofere i odu iz zemlje, onda smo uspeli u svojoj misiji'', kazao je Gujon.

Naveo je primer osnivačice i direktorke Centra za mame, Jovane Ružičić, koja je posle 11 godina života i rada u SAD, gde je diplomirala žurnalistiku i psihologiju, odlučila da se vrati u Srbiju i da sve počne iz početka.

''Svesna je da ovde nije sve idealno, ali nije ni na zapadu. Zna kako je biti stranac na zapadu, ali i kako je boriti se i raditi u Srbiji'', rekao je Gujon.

Govoreći o razlozima zbog kojih mladi napuštaju zemlju, Gujon je kazao da na panelima organizovanim širom Srbije, mladi ističu ne samo ekonomske, već i socijalno-društvene faktore zbog čega je naglasio odgovornost javnih ličnosti, političara i medija u kreiranju atmosfere u društvu.

UZ ocenu da se migracije ne mogu zaustaviti ni predvideti, Gujon je rekao da je za umanjenje efekta demografskih migracija neophodna strategija na nivou države, ali je naznačio i odgovornost pojedinca.

''Za odlazak iz zemlje država snosi svoju odgovornost, ali pitanje je šta mi kao građani možemo da uradimo. Današnjom konferencijom naše udruženje pokušava da preuzme odgovornost po tom pitanju i da napravi jedan korak napred'', rekao je Gujon.

Savetnica ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku Tina Aničić rekla je da je osnovni zadatak države da stvara ambijent koji će podstaći mlade da ostanu i u svojoj zemlji ostvare lične i profesionalne ciljeve.

Istovremeno, kako je rekla, treba razmišljati i o onima koji ne planiraju da se vrate u Srbiju, a čija znanja, veštine, iskustva, poslovne kontakte i finansijska sredstva mogu biti razvojni potencijal Srbije.

Ukazala je da je važno da se čuje i glas mladih, navodeći da je istraživanje, u kojem je učestvovalo 11.000 studenata, pokazalo da trećina planira da po završetku školovanja ode iz Srbije u neku drugu zemlju.

Aničić je kazala da je potrebno promeniti okolnosti zbog kojih mladi žele da odu, odnosno motivisati ih da ostanu u Srbiji.

''Sve ovo se može postići jedino stvaranjem povoljnog ambijenta za život na nivou lokalnih samouprava, ali i na nivou države, okruženja u kojem mladi koriste stečena znanja, ostvaruju uspešnu profesionalnu karijeru i kojem mogu da žive od svog rada'', kazala je Aničić.

Naglasila je da je potrebno da svi delovi društva, od nevladinog sektora do predstavnika omladinskih udruženja, daju svoj doprinos u iznalaženju najboljih praksi kada su u pitanju migracije.

''Naša je obaveza je da radimo zajedno kako bismo izgradili društvo koje će biti po meri mladih koji će ne samo odlaziti, već i dolaziti u našu zemlju'', rekla je Aničić.

Konferenciji je prisustvovala i učenica četvrtog razreda Valjevske gimnazije Milica Višić koja je ostanak mladih označila kao najznačajniju temu srpskog savremenog društva.

Ona je navela da je većina njenih vršnjaka izrazila želju da posle školovanja ode u inostranstvu, ali i spremnost da promeni takvo razmišljanje ''ukoliko se nešto promeni u zemlji''.

''Mladi su spremni da ostanu, ali očekuju da po zavreštku školovanja nađu posao u struci i da od toga solidno žive'', rekla je Višić.

Ona smatra da osim ekonomskih razloga na razmišljanje mladih o odlasku u inostranstvo utiču i globalizacija i gubitak osećaja nacionalne pripadnosti.

''Ljudi se udaljavaju od svojih korena, kad odu kao da ne ostaje ništa što ih veže za svoju zemlju. Važno je da nastavimo da negujemo svoju istoriju, kulturu i tradiciju. Mislim da bi pozitivno uticalo kada bismo bili svesni kakvo nasleđe imamo. Često krećemo negde, a ne razmišljamo šta ostavljamo'', zaključila je Milica Višić.

Izvor: Танјуг