IFIMES:Može li EU da pomogne u rešavanju kosovskog pitanja?

:

:

TV Most

clock

Avgust 02, 2020   8:44

0

32

IFIMES:Može li EU da pomogne u rešavanju kosovskog pitanja?

Povodom obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane (IFIMES) u analizi postavlja pitanje da li EU zaista može da pomogne u rešavanju kosovskog pitanja i konstatuje da su odnosi dve strane vrlo kompleksni i da se ne mogu gledati kroz prizmu "crno-belo".

IFIMES ocenjuje da obnavljanje dijaloga ima više nego simboličan značaj.

Ipak, kako se navodi, primetan je nejednak legitimitet glavnih učesnika obnovljenog dijaloga, jer na tzv. Kosovu premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti nema političku težinu i podršku institucija za nastavak dijaloga kao predsednik Aleksandar Vučić u Srbiji.

Hotijeva vlada je prilikom formiranja dobila podršku 61 od ukupno 120 poslanika, odnosno minimum koji je potreban za izglasavanje, napominje se u analizi.

U parlamentu u Prištini "deluje snažna opozicija Pokret Samoopređeljenje (LVV) i Demokratska partija Kosova (PDK) - stranke koje smatraju da aktuelna vlada nema legitimitet da vodi dijalog", dodaje IFIMES.

Dijalog ni ovoga puta neće biti nimalo jednostavan, jer će u fokusu ponovo biti bolno pitanje nestalih osoba, ali i neispunjavanje onoga što je dogovoreno i potpisano u Briselu u aprilu 2013. godine, a to je pre svega Zajednica srpskih opština (ZSO).

Kompleksnost situacije na zapadnom Balkanu ilustrativno pokazuje ponašanje i odnos EU prema tom regionu, navodi se u analizi.

Formalno je prisutna stalna „podrška" i „zabrinutost" čelnika EU prema zapadnom Balkanu, dok faktički, kako ocenjuje IFIMES, EU svojim potezima taj region udaljava od članstva u EU.

"Da paradoks bude veći, čelnici EU često upućuju podršku zapadnom Balkanu i njegovom evro-atlantskom putu izražavajući zabrinutost zbog uticaja pojedinih država, pre svega Rusije, Kine i Turske, ali svojom politikom (ne)proširenja EU faktički gura zemlje zapadnog Balkana u "zagrljaj" Rusije, Kine i Turske, dok istovremeno te iste zemlje optužuju za tesne veze i saradnju sa Moskvom, Pekingom ili Ankarom", ocenjuje Institut iz Ljubljane.

EU, dakle postavlja uvek nove uslove i kriterijume za članstvo državama zapadnog Balkana, konstatuje dalje IFIMES i dodaje da eksperti upozoravaju da već sada 15 država članica EU ne bi mogle u potpunosti da ispune uslove za članstvo koji se traže od država zapadnog Balkana.

Analitičari smatraju da se mora zaustaviti „iživljavanje" EU nad državama zapadnog Balkana i pre svega se moraju definisati rokovi kada će zemlje postati punopravne članice EU, jer bez toga nema smisla nastavljati proces približavanja EU, navodi se dalje u analizi.

Poslednjih desetak godina, otkako je region zapadnog Balkana prepušten na brigu EU, nisu zabeleženi značajniji pozitivni pomaci, a Rusija, Kina i Turska ojačale su svoju prisutnost i uticaj u regionu, navodi se u tekstu.

IFIMES piše da je "najiskusniji albanski političar i aktuelni predsednik Albanije Iljir Meta" nedavno na temu velikodržavnih projekata izjavio da „velika Srbija nije uspela, a velika Albanija nije moguća".

Plasiranje informacija o tzv. velikodržavnim projektima, bili oni velikosrpski, velikoalbanski ili velikohrvatski odvraća region od nužne saradnje na svim područjima, dodaje se.

"To, npr. uporno radi predsednik Crne Gore Milo Đukanović plašeći narod Crne Gore potencijalnim velikosrpskim hegemonizmom, kao negacijom crnogorske nacije i države, dok ignoriše prostu činjenicu da je upravo on lično bio najbliži saradnik Slobodana Miloševića i učesnik i izvršilac velikosrpskog projekta u 90-tim godinama prošlog veka", navodi se u analizi IFIMES-a.

U tekstu se dodaje i da se Srbija u regionu optužuje da potkopava suverenost Crne Gore i BiH, da želi da "trampi" Republiku Srpsku za Kosovo ili Kosovo za Republiku Srpsku, da destabilizuje Hrvatsku i da je oslonac za širenje ruskog uticaja na zapadnom Balkanu i u Evropi.

"Analitičari predviđaju da se uskoro može očekivati najveći do sada napad na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića sa namerom da se sruši aktuelna vlast i generiše nova kriza kroz destabilizaciju Srbije i regiona", upozorava se u analizi Instituta iz Ljubljane.

Izvor: Танјуг

KiMEUdijalog Beograda i Prištine
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva