TV Most

Pola milijarde građana EU od četvrtka do nedelje glasa na najvećim višedržavnim izborima u svetu – izborima za Evropski parlament. Osim Bregzita, Uniju brinu i jačanje populizma, ekstremne desnice, migracije, privredna kretanja, odnosi sa Rusijom. Srbiju – da li i koliko mogu da odlože dugo očekivano proširenje?

Na izborima za Evropski parlament Srbija ne glasa, ali će brojati gotovo svaki glas. U nedelju uveče znaće se koliko desno i evroskeptično ide Evropski parlament, ali i druge institucije.

"Dolazi kraj dvopartijskom konsenzusu unutar Evropskog parlamenta, barem se tako predviđa, da će prvi put stranke naprednjaka i socijalista imati ispod 50 odsto ukupnog broja poslanika. Takođe se predviđa jačanje snaga koje su ekstremnije orjentacije, bilo desne ili leve", objašnjava Ivan Vejvoda iz Centra za demokratiju.

Za trećinu više mesta se prognozira za Alijansu naroda i nacija, grupu nacionalističkih i evroskeptičnih stranaka gde je, na primer, i partija Marin le Pen koja je protivnik proširenja.

"Glavno pitanje u Francuskoj je da li će izbore dobiti Marin le Pen ili Emanuel Makron. Levica neće napraviti loš rezultat, ali je toliko podeljena da neće dobiti veliki broj poslanika. Evropa i njeni građani treba da se vrate na temelje EU, da se bore za demokratizaciju i odbiju da budu talac između onih koji hoće Evropu nacija i Evropu nacionalista", ističe Žan Iv Lekont, član Senata Francuske.

I pre priče kuda ide EU, izbori su već odložili objavljivanje godišnjeg izveštaja o napretku Srbije sa aprila za kraj maja. U međuvremenu je još jednom odložen i Bregzit. Iako će Britanci glasati, već se govori o popunjavanju upražnjenih mesta kada Velika Britanija ode iz Unije.

"Oni su već podelili u sadašnjem parlamentu dobar deo mesta, ali su ostavili 47 mesta prazno. Objašnjenje – zbog budućeg proširenja", naglašava Duško Lopandić, bivši ambasador Srbije pri EU.

Mesta će možda biti u klupama, ali ih nema u budžetu. Iako se 2025. pominjala kao godina ulaska Srbije u EU, u evropskom budžetu do 2027. nema stavke o proširenju. Ipak, to nije obeshrabrilo domaće politilare. Ne obeshrabruje ni kandidate za Evropski parlament.

"Zalažemo se da sve zemlje Zapadnog Balkana uđu odmah u EU i to zajedno. Smatramo da je prijem 10 zemalja 2004. bio mnogo uspešniji nego zemalja pojedinačno i EU bi trebalo da prestane da se toga plaši", tvrdi Dejan Jović, kandidat SDSS-a za izbore za EP.

Možda se parlament neće direktno pitati o proširenju, ali će izglasati novu Federiku Mogerini i Johanesa Hana. Glasa i o rezolucijama koja se bave napretkom Srbije na evropskom putu. Odlučuju i koliko će novca do Srbije stići iz pretpristupnih fondova.

Izvor: RTS