TV Most

Švedski poslanik Magnus Jakobson, koji je nominovao administraciju SAD, vlasti u Beogradu i Prištini za Nobelovu nagradu za mir posle potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, kaže da je 20 godina pratio dešavanja na Balkanu, ali uglavnom iz švedske perspektive.

"Kada sam video one predloge, one dokumente, bio sam vrlo srećan. Pomislio sam, kada ljudi počnu da ekonomski sarađuju i putuju, tada učvršćuju mir", rekao je Jakobson za RTS.

Naveo je da bio u parlamentu od 1999. do 2002. i da je tada Švedska primila dosta izbeglica, sa obe strane.

"Već tada sam sretao dosta ljudi koji su došli sa Balkana. Nastavio sam da pratim ovo pitanje narednih 20 godina, ali uglavnom iz švedske perspektive", kaže Jakobson.

Ispričao je da ima među prijateljima i Albance i Srbe i rođake koji su Srbi.

Bilo mu je važno, navodi, da uloži različite predloge u parlamentu Švedske koji bi doprineli tome da ekonomija na celom Balkanu funkcioniše bolje.

"Tako da smo imali predlog za Kosovo, da bi trebalo da ima bezvizni režim sa Evropom", rekao je Jakobson.

Veruje da je ideja sa biznisom ono što je napravilo skandinavske zemlje veoma jakim.

"Ljudi koji znaju skandinavsku istoriju znaju da smo 700 godina imali ratove na svakih 30 godina. Svakih 30 godina i tako 700 godina, imali smo ratove jedni sa drugima. Poslednjih 200 godina nismo imali nijedan rat u Skandinaviji", naglašava Magnus Jakobson.

Poručuje da je poenta ekonomija, zajednička kultura, zajednički odnosi i da je to skandinavska ideja koju hoće da istakne.

Jakobson je 11. septembra na svom Tviter profilu napisao da je predao nominaciju Švedskoj akademiji nauka koja dodeljuje Nobelove nagrade.

Na to ga je, kako je naveo, podstakao Vašingtonski sporazum između Beograda i Prištine o normalizaciji ekonomskih odnosa, što smatra trasiranjem puta za postizanje mirovnog sporazuma dveju strana.

Izvor: Танјуг