TV Most

Srbija je hrabro i odgovorno ušla u maticu promena globalne transformacije, koja uključuje i prelazak na zelenu ekonomiju, izjavila je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Ona je, na otvaranju Regionalna konferencije "Tranzicija ka zelenoj ekonomiji", istakla da su javne politike, a posebno one vezane za zelenu agendu, nove načine rada, proizvodnje i potrošnje i "bešumnog" prelaska ka cirkularnoj ekonomiji, pitanja kojima se bave sve najrazvijenije države sveta, Evropska unija pa i Srbija.

"Ova tema nije preko noći postala samo pollitička, ekonomska ili filozofska tema i nije samo tema za levicu koja hoće socijalnu pravdu, slobodu i zelenu ekonomiju, već je tema i za centar i za desnicu, koja hoće i budućnost i čuvanje porodice i tradicije i nacije i kompetitivne privrede", rekla je Joksimović.

Ocenila je da ova tema nadilazi ideologije i mora biti predmet interesovanja svih aktera u društvu za koju svi moraju biti odgovorni i to od centralnih nivoa vlasti, akademske zajednice, lokalne zajednice a posebno biznis zajednice.

Joksimović je pozdravila umrežavanje poslovnih jedinica širom Zapadnog Balkana kada je reč o zelenoj ekonomiji.

"Moja ključna poruka za današnji skup jeste neophodnost partnerstva i to na svim nivoima. Partnerstva koje premrežava tradicionalne podele javnih politika koje dugo kao da nisu komunicirale i gde smo imali razdvajanje rada javnog sektora, aktera poslovnog društva, mikropreduzetništva, poslovnih nacionalnih udruženja i međunarodnih poslovnih udruženja", naglasila je ministarka za evropske integracije.

Podsetila je da je u novoj metodologiji pregovora koja je sada poglavlja grupisala u klastere, EU između ostalog identifikovala i klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu, digitalizaciju ili održivu povezanost gde su četiri poglavlja.

To su poglavlje 21 koje se odnosi na trans-evropske mreže, zatim 14 vezano za transport, 27 za zaštitu životne sredine i poglavlje 15 koje se odnosi na energetiku.

"Sve su ovo značajna i povezana poglavlja i moram da kažem da smo u poslednjih mesec i po dana uz ogromne napore uspeli da pripremimo ceo klaster 4", istakla je Joksimović.

Dodala je da je pripremljen i klaster 3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost, gde je osam pregovaračkih poglavlja.

Kao posebno važno za region, naglasila je to što je nedavno usvojena IPA 3 finansijska perspektiva 2021-2027. i navela da je Ministarstvo za evropske integracije u okviru IPA 2 finansijske perspektive sprovelo važne projekte povezane i sa oblašću životne sredine, digitalizacijom i održivom povezanošću a koji imaju značajnu regionalnu dimenziju.

"Kroz IPA 3 finansijsku perspektivu koja sledi opredeljena su značajna sredstva za sve nas u regionu ali ne više po nacionalnim alokacijama već po projektima i to onim koji će imati jak element povezanosti i sprovođenja projekata koji se tiču pre svega klastera 4", pojasnila je Jadranka Joksimović.

Navela je da je Srbija još prošlog leta kandidovala brojne projekte od kojih su neki već prihvaćeni i uglavnom je reč o projektima koji se tiču zelene i digitalne agende.

Fabrici: Zelena agenda je agenda rasta

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici ocenio je danas ambicioznim plan EU da do 2050. godine prestane da koristi energiju dobijenu iz fosilnih goriva.

Govoreći na otvaranju onlajn regionalne konferencije "Tranzicija ka zelenoj ekonomiji", on je rekao da je zelena agenda EU, čiji je cilj da do 2050. godine stvori ekonomiju koja neće ispuštati ugljenične gasove, sada postala deo evropske agende i politička agenda svih članica.

"Ne možemo razvijati ekonomiju na štetu ljudi, ne možemo razvijati ekonomiju na štetu planete", rekao je Fabrici i dodao da to donosi mnogo promena u energetici, kao i da je dekarbonizacija glavni cilj ovog plana EU.

"Naravno, to će uticati na transport, poljoprivredu, cirkularnu ekonomiju i biodiverzitet. To je čitav spektar aktivnosti koje pokrivaju ekonomiju", rekao je Fabrici.

On je rekao da u Evropskoj uniji postoji pravna regulativa, a na Zapadnom Balkanu politička volja za zelenom ekonomijom.

"Mi imamo ekonomske mere koje će državama Zapadnog Balkana omogućiti zelenu tranziciju", dodao je Fabrici.

On je rekao da je Srbija ranije ove godine usvojila važne "klimatske" zakone i da se sada očekuje njihova primena u praksi.

Prema njegovim rečima, treba se zapitati kako energetski sektor može da doprinese zelenoj agendi kroz korisćenje obnovljivih izvora energije.

"Važno je da gledamo realno: zelena agenda je agenda rasta. Zato je bitno da i javni i privatni sektor investiraju u zelene tehnologije. Tehnološki doprinos zelenoj agendi je ključ", kaže Fabrici.

Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Fransin Pikap je rekla da je najvažnije pitanje kako da dostignemo ekonomski rast, a da u isto vreme sačuvamo planetu.

"To je suštinski ono o čemu se radi u zelenoj agendi", rekla je Pikap.

Ona je ocenila da je srpskoj ekonomiji za uspeh na stranim tržištima, posebno na tržištu EU, potrebno da se transformiše na zelenim osnovama.

"Čak i sa poslovne strane gledano, ekonomija mora postati zelenija", rekla je Pikap.

Ona je pohvalila to što je Srbija pokazala političku posvećenost trasformaciji ka nisko karbonskoj ekonomiji i dodala da se nada da će fosilna goriva biti zamenjena gorivima iz obnovljivih izvora.

Prema njenim rečima, osim donošenja zakona, potrebno je obezbediti obuke za kompanije kako da postanu "zelene" i obezbediti novac za podršku kompanijama koje prelaze iz linearne u cirkularnu ekonomiju.

Izvor: Танјуг