TV Most

U saradnji i uz podršku Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, u programskom prostoru Centra za društvenu stabilnost, održan je okrugli sto o "izbegličkoj kulturi i perspektivi prognanih i raseljenih sa Kosova i Metohije", dve decenije nakon agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, direktor pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglima Duško Ćutilo i politički analitičar Predrag Rajić pokušali su da definišu odlike socijalnog i pravno-političkog statusa prognanika koji su svoje utočište našli u Srbiji, kao i njihovu perspektivu u narednom periodu. Konstatovano je da prognanih i raseljenih sa Kosova i Metohije ukupno 240 hiljada, te da je reč o podatku koji je zvanično prihvatila međunarodna zajednica. Od tog broja njih petnaest hiljada nalazi se u Vojvodini, dok 30 hiljada izbeglica iz južne srpske pokrajine još nema trajano rešen status.

Predstavljajući delatnost Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zamenik direktora Dušan Kozarev je ukazao na značaj iskrene i praktične politike koju vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i republička vlada, a koja je usmerena ka realizaciji sigurne egzistencije za stanovnike južne srpske pokrajine, bez obzira na njihovu versku, etničku ili nacionalnu pripadnost.

"Morate da imate ispunite određene kriterijume da bi se ljudi, koji su se raselili, vratili. Dakle, ili da se osećaju bezbedno, ili da imaju posao, ili da imaju krov nad glavom, a kad se ispune sva ta tri uslova, oni postaju prihvatljivi razlog za njihov povratak", upozorio je Kozarev i to ilustrovao konkretnim primerom.

"Uvek kada su razne međunarodne organizacije radile akcije povratka na Kosovo i Metohiju nuđeno je jedno, najviše dva od ta tri pomenuta uslova. Dakle, imate spomenike lošeg pristupa međunarodne zajednice tom problemu južno od Ibra. Idete magistralom i naiđete na jedno albansko mesto sa više desetina hiljada ljudi, onda desetak kilometara dalje još jedno sa još više destina hiljada Albanaca, a između njih deset kuća u uređenoj jednoj aleji koja je delovala zanimljivo kao svojevrsno mikro naselje u koje je planiran povratak desetak srpskih porodica. Ali nikako ne može da uspe, jer su blizu glavne magistrale, blizu neprijateljskog okruženja, ako nemaju adekvatnu zaštitu i stalan posao. A ko će, u okruženju od pedeset hiljada Albanaca da za stotinak Srba obezbedi posao a da pri tom, recimo, ne traži da obavezno znaju albanski, ko će na kraju krajeva da im garantuje da, iako nađu posao, na njega bezbedno mogu i da idu i sa njega se vraćaju. Dakle, ideja koja je u samom početku poslužila da to negde bude proknjiženo, ali ne i realizovano!"

Direktor pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo je na samom početku rekao da je Pokrajinska vlada u samom startu pokušala da izjednači status izbeglih i interno prognanih i raseljenih lica, odvajajući značajna sredstva iz pokrajinskog budžeta.

"S obzirom na to da imamo dve kategorije ljudi, kako je to već pomenuto, postoje lica koje žele da se vrate ali mora da im se obezbedi mogućnost za održivi povratak, a postoje i lica koja iz više različitih okolnosti i razloga naprosto žele da ostanu da žive u sredinama u kojima su se zatekli. Zbog takvih lica fond na čijem sam čelu preduzima niz aktivnosti kako bi upravo tim ljudima olakšao rešavanje egzistencionalnih pitanja. Pre neki dan smo dodelili pomoć jednoj porodici sa troje dece u Petrovaradinu kojaje konačno našla svoj krov nad glavom nakon što su 1999. proterani sa prostora Kosova i Metohije", rekao je Ćutilo napomenuvši da se Fond za pružanje pomoći izbeglim i prognanim licima pronalazi nizu akcija koje zajedno radi sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, ali u okviru 300 projekata iz predsedničke agende, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Politički analitičar Predrag Rajić ukazao na istorijske okolnosti koje su generisale postojeće političke i socijalne probleme na prostorima Kosova i Metohije, optužujući komunistički režim Josipa Broza da je smišljenom politikom "slaba Srbija jaka Jugoslavija" jačao albanski politički faktor na Kosovu i Metohiji koji je nacionalni projekat bazirao na idejama Pećke i Prizrenske lige.

"Prvo je izbrisano ime Metohija da nebi suviše podsećalo na srpsko poreklo i činjenicu da Metoh znači crkveno imanje. Naslanjajući se na logiku kako Tito treba da bude vladar Balkana i jednog dela Evrope, uvlačeći Albaniju u tu interesnu sveru, radilo se na ujedinjenju Albanaca sa Kosova i Albanije, a uz smanjenje broja Srba na prostoru Kosova. Danas postoje pisani tragovi o zabrani povratka Srba nakon oslobođenja, koji su pod italijanskom okupacijom proterani sa prostora projekta Velike Albanije, dok su sa druge strane Albanci nemilice naseljavani", podsetio je Rajić.

Determinišući i istinski socijalni položaj i pravno-politički status, kao i perspektive prognanih i raseljenih iz južne srpske pokrajine, Rajić je primetio kako Novi Sad ima komparativnu prednost u odnosu na druge sredine, i da je jedan od ključnih i uzroka i razloga njegovog ozbiljnog razvoja poslednje dve decenije svakako taj ozbiljan "biološki impuls" dobijen izbegličkim korpusom.

Izvor: RTV