TV Most

Reakcija Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija „Evropa nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope upravo je još jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji", saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.   

"Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, i svi ti slučajevi su brižljivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini", navodi se u saopštenju.  

Kancelarija za KiM smatra da je "zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava". 

"Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na u našoj južnoj pokrajini, i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije „Evropa nostra“", ističe se u saopšenju. 

Dodaje se da "kada je reč o Manastiru Visoki Dečani, Kancelarija za KiM podseća još jednom da je Manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. 

Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca". 

Kancelarija za KiM podseća da je manastir oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom. 

Takođe, 2014. na zidovima manastira osvanuli su grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a. 

Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manaistira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom. 

Manastiru je odlukom ustavnog suda Kosova iz maja 2016 godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije.

Izvor: TV Most, saopštenje