:

:

TV Most

Foto: Profimedia

clock

Mart 24, 2023   9:22

0

41

Katastrofalne i gotovo nemerljive ekonomske posledice NATO bombardovanja

NATO bombardovanje pre 24 godine ostavilo je nemerljive ekonomske posledice na Srbiju, koje je teško precizno izračunati ako se uzmu u obzir i indirektna šteta, loš politički imidž Srbije u to vreme, kao i zaustavljeni i trajno izgubljeni potencijal za razvoj, rekli su za Tanjug ekonomisti povodom godišnjice početka agresije na našu zemlju. Iako se procene štete bombardovanja, tokom 78 dana 1999. godine, kreću do 100 milijardi dolara,

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta i autor časopisa MAT kaže da država nikada formalno nije uradila završni račun i obračun svih tih gubitaka, kako direktnih, tako i indirektnih ili indukovanih koji su i najizraženiji.

"Postojale su ad hok studije pojedinačnih instituta i NVO, kao popis uništene državne imovine od Građevinske direkcije 2006. godine. Prema tim procenama, direktni troškovi su se kretali od četirili ili pet milijardi (dolara), a sa indirektnim i indukovanim dostizali su 40 milijardi, prema proceni G17 2000. godine. Takođe, Ekonomski institut je u to vreme radio svoje analize sa većom štetom koja je išla 50 milijardi", rekao je Nikolić.

Istakao je da procena direktne štete i nije toliko bitna, koliko to da je NATO bombardovanje delovalo katastrofalno na ekonomiju Srbije. "Medijska slika o Srbiji tih meseci uoči bombardovanja, koja i bila napravljena kako bi se opravdala NATO agresija, trajno su unazadili ekonomiju Srbije i predstavili je kao ekonomsku pariju u Evropi. Etiketirali nas najgore moguće u takvom ambijenti, tako da niko normalan nije pomišaljao na poslovanje sa nama", rekao je Nikolić.

Istakao je da treba uzeti u obzir i izgubljeni humani kapital, izgubljenu perpsektivu, kao i dugoročne posledice koje su predodredile sudbinu Srbije, a verovatno, ekonomski gledajući, i regiona. "Ako posmatramo i šire, onda nema dileme da je čin bombardovanja i agresije trajno urušio i međunarodni poredak, međunarodne institucije i međunarodno pravo. I te posledice vidimo i do danas. Ako bismo ekonomski obračunavali sveobuhvatno ekonomske efekte, onda bismo i to morali da uzmemo u obzir. Na takav način posmatrano, verovatno bismo došli do ogromnih iznosa. Prema tome, dovoljno je reći da je ekonomska šteta bila izuzetna i gotovo nemerljiva", naveo je Nikolić.

Kaže da je trebalo da prođu decenije da bismo, sa postignutom političkom stabilnošću, ostvarili značajnije kontakte sa spoljnim okruženjem i predstavili Srbiju u svetlu koje zaslužuje i privučemo veće strane investicije.

Kada je reč o direktnoj ekonomskoj šteti, kaže da je istorijski minimum industrijske proizvodnje zabeležen u maju 1999. godine, ne samo u odnosu na 1998, pošto je prosečna proizvodnja 1999. zbog bombardovanja bila niža za 25,6 odsto. "U tom trenutku je nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje bio niži za pet odsto i u odnosu na minimum koji je zabeležen u januaru 1994. u jeku hiperinflacije. U odnosu na januar 1989. kada je formalno krenula tranzicija, nivo iz maja 1999. je bio niži za 81,6 odsto, dakle tek negde 18 odsto proizvodnje s početka tranzicije je tada zabeleženo. To je zaista bilo katastrofično, to je bilo dno, i od tog trenutka Srbija se vratila vek unazad", naveo je Nikolić.

Kaže da smo, nakon postizanja Dejtonskog sporazuma, počeli da se oporavljamo. Krenula je industrija da se opravlja, čak i 1998. uprkos negativnim tendencijama pred kraj godine, zbog loše atmosfere i zaoštravanja pred bombardovanje. "Sve što je usledilo nakon toga, i političke promene i potpuno novoi ekonomski koncept i privatizacija, na neki način je bio ograničen tim nepovoljnim događajima koji su kulminirali 1999. godine", rekao je Nikolić. Kaže da i sada za rat u Ukrajini postoje različite procene štete i da su Svetska banka i MMF dale procenu da direktna šteta iznosi više od 400 milijardi dolara.

Analitičar Bojan Stanić, iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da prvo treba imati u vidu da je pod uticajem sankcija od 1992. do 1995. godine privreda Srbije već značajno bila usporena, pa i umrtvljena.

"Mnoge kompanije su morale da optuštaju radnike, izgubile su i veliko unutrašnje tržište bivše Jugoslavije, a svakako i međunarodno. Onda je došlo do oporavka 1996, 1997. i 1998. godine, kada su bile relativno visoke stope rasta, u proseku oko pet procenata. I kada se desilo bombardovanje, imali smo nagli pad privredne aktivnosti, meren stopom BDP-a koja je bila minus 18 odsto, Ali, opet i ta stopa je bila uslovno rečeno niža, bio je manji pad nego što je bilo, na primer, 1992. i 1993. godine", rekao je Stanić Tanjugu.

Kaže da je srpska privreda već značano tada izgubila svoj potencijal, kao i da je tokom bombardovanja, pre svega, na meti bila infrastruktura i određeni industrijski kompleksi, od kojih mnogi već nisu ni radili svojim kapacitetom iz, na primer, 1989. godine.

"Ipak, direktna posledica bombardovanja je bila ta što je Srbija, na primer, ostala odsečena od svojih prirodnih, poljoprivrednih, industrijskih i drugih resursa na teritoriji KiM. Zatim, što je počela da se smanjuje i saradnja, pre svega politička, između Beograda i Podgorice, što je na kraju dovelo i do nezavisnosti Crne Gore. To je imalo duboke posledice, koje se na neki način osećaju i danas", rekao je Stanić. Napominje da je svakako bombardovanju prethodio veliki udar na privredu početkom 90-tih godina, što je, kako je rekao, "zacementiralo lošu deceniju za privredu Srbije".

Navodi da je veoma teško precizno proceniti koliko je iznosila šteta NATO bombardovanja, kako iz ekonomskih razloga, tako i političkih. "Bila je procena oko 100 milijardi dolara, a onda su to posle određeni analitičari spuštali na 60 milijardi, ali u svakom slučaju šteta je bila ogromna ako se uzme u obzir i trajno izgubljeni potencijal", naveo je on.

Napominje da su devedesete godine, sa druge strane, bile značajne za svetsku privredu, pošto je to bio period brzog rasta, a posebno onih delova koji su bili van Zapada, kao što je istočna Evropa, koja je bila u tranziciji. "Tokom devedesetih godina, samo prostor bivše Jugoslavije, (izuzimajući Sloveniju) i prostor bivšeg SSSR u Evropi, bili su u dubokoj recesiji, pa možemo reći i u depresiji, pošto je Srbija svakako bila u depresiji tokom 1992. i 1993. godine. Dakle, imamo jedan izgubljeni potencijal, koji je teško danas nadoknaditi", rekao je Stanić.

Dodaje da su tada mnogoljudne zemlje, kao što su Kina, Indija, Indonezija i druge, stupile na međunarodno tržište i ugrabile taj deo tržišta i pokazale na njemu svoju konkurentnost. Kaže da Srbija i sada pokušava da stigne taj zaostatak.

Građevinska direkcija Srbije je objavila u martu 2006. bilans uništenih građevina tokom NATO bombardovanja. Prema toj studiji, uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega su 44 mosta, 18 objekta železničke infrastrukture od čega 17 mostova i 148 objekta visokogradnje, gde se ubrajaju stambeni i javni objekti. Ova studija nije uzela u obzir privatne zgrade i kuće. Prema nekim procenama, ukupan gubitak društvenog proizvoda je iznosio 40 odsto. Na konferenciji za štampu 3. aprila 2001. godine, tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica je izjavio da ukupna šteta iznosi oko 300 milijardi dolara.

Izvor: T a n j u g

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva