TV Most

U poslednja 24 sata u Srbiji je registrovano 579 novozaraženih virusom korona od testiranih 8.209 osoba, dok je troje pacijenata preminulo od kovid 19, kaže epidemiolog Darija Kisić Tepavčević. Trenutno je na bolničkom lečenju 530 pacijenata, dok je na respiratoru su 24 pacijenata zbog komplikacija kovid 19. Od početka epidemije testirano je ukupno 1.271.455 osobe, dok je umrlo 786 osoba.

Najviše novozaraženih u poslednja 24 sata - 286 je iz Beograda, što čini više od 49 odsto ukupnog broja zaraženih. Posle Beograda najviše pozitivnih osoba je u Kragujevcu- 40, Novom Sadu- 18, Šapcu- 17, Prijepolju- 16, Trsteniku- 15, Valjevu -14, Nišu- 13, Boru- 11. U ostalim gradovima je bilo manje od 10 zaraženih.

U poslednjih nedelju dana od 17. oktobra do 23. oktobra bilo je 2.396 laboratorijski potvrđenih od čega je 1.185 sa područja Beograda, zatim Kragujevac- 126, Valjevo - 97, Novi Sada-76, Niš-54, Kraljevo - 51, Vranje-44, Prijepolje-39, Trstenik-37, Šabac-33, Aleksandrovac -32, Loznica - 29, Kruševac -26, Bor - 24, Prokuplje - 23.

"Potencijalne nosioce infekcije imamo širom naše zemlje. Broj hospitalizacija je oko 15 odsto od svih zaraženih, a bolnički se zbrinjavaju srednje teške i teške kliničke slike", rekla je Kisić Tepavčević.

U prethodnih nedelju dana 85 odsto svih potvrđenih slučajeva virusa korona je u uzrasnoj grupi do 65 godina.

Dnevno 20 do 40 više primljenih, nego otpuštenih iz bolnica

U poslednjih 10 dana svakodnevno je više pacijenata primljeno nego što ih je otpušteno iz sa bolničkog lečenja i dnevno se za 20 do 40 pacijenata više primi nego što se otpusti, izjavila je danas zamenica direktora Instituta "Batut" dr Darija Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, od ukupnog broja potvrđenih laboratorijskih slučajeva virusa korona, 15 odsto zahteva hospitalizaciju.

Kisić je ponovila da je trenutno 530 pacijenata hospitalizovano, a od toga se trećina nalazi u KBC "Bežanijska kosa".

Ona je poručila da se budno prati popunjenost zdravstvenih kapaciteta i da nadležni, kaže, razmišljaju "nekoliko koraka unapred".

"Dnevno smo svaki dan u plusu za 20 do 40 bolničkih kreveta. Svaki dan u poslednji 10 dana, više pacijenta je primljeno nego otpuštenih iz bolnice", rekla je Kisić.

O popunjenosti kapaciteta zdravstvenog sistema posebno se vodi računa, jer je prioritet da svaki građanin ima dostupnu zdravstvenu službu, i kada je u pitanju kovid 19 i ukoliko ima neko drugo oboljenje, dodala je Kisić Tepavčević.

Vanredno stanje u martu, tada niko u Evropi nije bio spreman

Ona je izjavila danas da je vanredno stanje u Srbiji zbog kovida bilo uvedeno u martu, iako je tada bilo manje zaraženih u apsolutnim brojevima nego sada, zato što tada niko nije bio spreman za prvi talas kovida19 koji se širio Evropom kao cunami, i zato što u početku nije bilo dovoljno testova i respiratora i zdravstvenih kapaciteta.

"Na samom početku ceo svet je bio iznenađen ovim virusom i niko nije bio pripremljen. Virus se brzo širio, a mi smo bili među poslednjim zemljama Evrope gde je virus ušao. Zbog toga smo mogli da vidimo iskustva drugih zemalja, a posebno u Italiji i Španiji, gde su kapaciteti bili premali", rekla je ona na konferenciji odgovarajući na pitanje novinara zašto se sada ne uvodi vanredno stanje kao pre kada imamo više pozitivnih.

Kisić Tepavčević kaže da je su najugroženiji bili najstariji i oni u staračkim domovima i da je prioritet države bio da se preventivno deluje merama i da se to spreči u početku.

Prvi talas korone se širio kao cunami i mi smo hteli da razvučemo epidemiološku krivu, dodala je ona.

Ističe da su u međuvremenu nabavljeni testovi i respiratori, otvorene su nove laboratorije i otvoreni novi kapaciteti.

Takođe, Kisić Tepavčević dodaje da su se svi nadali da će stanovništvo steći kolektivni imunitet, ali da je korona virus u mnogim segmentima demantovao stručnjake, kao i da se pokazalo da je uvođenje striktnih mera u početku bilo ispravno.

"Sada u apsolutnim brojevima jeste više zaraženih nego pre, ali je u odnosu na ukupan broj pozitivnih manji broj hospitalizacija, imamo i više kapaciteta nego pre, za koje se nadam da ih nećemo nikad iskoristiti", naglasila je ona.

Na pitanje zašto se ne objavljuje broj zaraženih po gradovima na dnevnom nivou, ona je rekla da postoje ti podaci i da će ih učiniti dostupnim.

Na jednog zaraženog, 5 do 10 osoba koje nose virus, a ne znaju

Procenjuje se da u svetu na jednu osobu kod koje je potvrđen virus korona, ide pet do 10 osoba koje u sebi nose virus, a da ne znaju, izjavila je  dr Darija Kisić Tepavčević.

Zato se, ukazala je, i propagira primena opštih preventivnih mera, odnosno svi se moramo ponašati kao potencijalni nosioci infekcije.

Kisić je istakla da od početka epidemije, informacije pokazuju da u najvećem broju slučajeva postoje ili blagi oblici kliničkog ispoljavanja bolesti ili je reč o asimptomatskim slučajevima.

Prema njenim rečima, grupe kod kojih je najveći rizik da dođe do komplikacija, ukoliko se inficiraju, jesu starije osobe i oni sa različitim hroničnim oboljenjima i imuno-deficijentnim stanjim.

"Ali, niko nije zaštićen. Sve osobe koje nemaju imunitet, a došle su u kontakt sa osobom koja ima virus, mogu da se inficiraju, a tok bolesti je nepredvidiv", upozorila je Kisić.

Ona je napomenula da su u najvećem riziku od obolevanja radno aktivno stanovništvo i mlađe odrasle osobe, koje i imaju najveći intenzitet kontakata, sa većim brojem ljudima, a bez primene mera.

"Uzor treba da nam budu naši najstariji sugrađani, koji su svesni da su u najvećem riziku i najsavesnije se ponašaju", rekla je Kisić.

Ona je dodala da se i školarci savesno i odgovorno ponašaju, jer se u školama radi o sporadičnim slučajevima zaraze, odnosno nije bilo značajnijeg prenošenja virusa u školskoj sredini.

Sada zaštićeniji nego što smo bili u martu ove godine

Manji procenat hospitalizovanih pacijenata u odnosu na ukupan broj zaraženih virusom korona jeste ohrabrujuć i pokazuje da smo sada zaštićeniji nego što smo bili u martu ove godine, a indirektno pokazuje i da je slabija aktivnost virusa, izjavila je danas zamenik direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević.

Međutim, upozorava, to što je sada broj asimptomatskih slučajeva veći i što je na respiratorima manji broj pacijenata, može da se promeni u svakom trenutku.

Kisić dodaje da je previše rano za zaključak da je aktivnost virusa oslabljena i da će se to ustanoviti tek kroz neki duži vremenski period.

"Nadamo se da je tako, ali ne možemo da se oslanjamo na kolektivni imunitet. Međutim, ono što je sigurno, bez obzira na stečeni stepen kolektivnog imuniteta, da smo mnogo zaštićeniji nego što smo bili u martu", rekla je Kisić na konferenciji Kriznog štaba.

Ističe da je sada od ukupnog broja zaraženih virusom korona hospitalizovano 15 odsto pacijenata.

Kisić kaže da se sada hospitalizuju samo pacijenti sa srednje-teškom i teškom kliničkom slikom, dok oni bez simptoma i sa lakšom kliničkom slikom su na kućnom lečenju.

Ohrabrije, dodaje Kisić, to i što je na respiratorima već duži vremenski period broj pacijenata na respiraotrima stabilan, bez obzira na višestruki porast broja zaraženih.

Jedina važna utakmica je utakmica protiv korone...

Zamenik direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da održavanje fudbalskih utakmica i drugih masovnih manifestacija predstavlja rizik za širenje virusa korona.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je moguće obezbediti održavanje utakmice sa publikom za meč Srbija - Škotska, s obzirom na njen značaj jer je reč o plasmanu na Evropsko prvenstvo posle 20 godina, koja bi se održala recimo na stadionu, "Rajko Mitić", sa 500 do 1.000 ljudi, Kisić je odgovorila da svi mi u narednom periodu imamo samo jednu važnu utakmicu, a to je borba protiv korone.

"To nam je jedina bitna utakmica, a što se tiče ovih mera, to se može razmatrati, ali u ovom momentu bilo kakvo okupljanje bilo kakvog tipa jeste faktor rizika", rekla je Kisić.

Podsetila je da je Krizni štab u jednom momentu dozvolio publiku na utakmicama, ali uz strikno propisane mere, koje, navodi nisu poštovane i dodala da ne ulazi u to na kome je krivica za nepoštovanje tih mera.

Dodaje da se to odnosi i na derbi koji je odigran 10. juna između Crvene Zvezde i Partizana.

Kisić je istakla da su fudbalske utakmice koje su organizovane u drugim evropskim zemljama, na primer Italiji, bile su uzrok za širenje virusa.

"Nadamo se da će doći do poboljšanja epidemiološke situacije i da će se mere popuštati. Jesmo se poželeli normalnog života, ali do tada, bolje da se strpimo", poručila je Kisić.

Izvor: Танјуг

Kisić Tepavčevićkoronavirus